kistanje citat: |
skuta se priprema cedjenjem kiselog mleka! (...) recepti su pisani na dijalektu.mesta u kome sam živeo..... |
Quote:: |
Evo koliko se ja sjećam kako je moja mama pravila ZAČINJU, pa Ću pokušati da vam objasnim ukoliko nisam šta zaboravila. Uzme uskuva vareniku,ostavi da se oladi ali ne baš skroz,i to ukiseli i dobije se kiselo mljeko. Zatim se to kiselo mljeko sipalo u jednu platnenu vrećicu naj bolje je bilo platno od čaršava sasiveno. i to bi se cjedilo samo polako sve dok surutke još ima nekoliko dana. Kad se ocjedi onda bi se to sipalo u mješinu i vezalo se dobro da ne ude zrak. Najbolje je bilo da stoji neko vrjeme da se ne otvara da bi imala dobar ukus. Obicno začnja je bila dosta gušća od kiselog mljekog i prilicno masna. Ja toliko znam o ovome,ako neko zna vise neka nam piše. |
kistanje citat: |
Basa Staviti malo jogurta u litru, dvije mlijeka i ostaviti dok se ne ukiseli... Uzeti gazu oko 70x70 cm i zavezati krajeve, 2 i 2. Nasuti u gazu kiselo mlijeko i objesiti negdje da se cijedi iznad padele! |
nerro citat: |
:ooh: Ja nemam drugi tekst. A tek kad si spomenuo "škripavac"... To nisam jela od.... kasnih osamdesetih, kad sam poslednji put bila u u familiji mog muža. Ali nećemo sad o tužnim stvarima. Važno je da oživimo i ove stare recepte. Uh a gde ovde da nađem škripavac? |
Quote:: |
SIR ŠKRIPAVAC Priprema: Svježe mlijeko procijedi se kroz gazu i zagrije na 36 °C. U toku zagrijavanja na 5 - 8 litara mlijeka ubaci se šaka soli i veća žlica tvorničkog sirila. Sve se dobro promješa i ostavi 45 minuta kako bi se mlijeko podsirilo. Gruš se usitni velikim kuhinjskim nožem na veličinu kukuruznih zrnaca, promješa i ostavi 5 minuta. Zatim se ponovno usitni i ostavi da se slegne još 5 minuta. U cjedilo se uloži gaza i na nju istrese gruš, kako bi se procijedio. Krajevi gaze prebace se preko grude sira. Obruč od kalupa za tortu stavi se u oprani i osušeni sudoper, a ocijedeni gruš s gazom stavi u njega i ostavi 30 minuta. Zatim se gaza sa sirom izvadi, a sir odmota i ponovno položi u kalup, ali suprotnom stranom. Kalup se pokrije i ostavi da stoji jedan dan. Cijela površina odstajalog sira natrlja se solju i vrati u kalup te ostavi još 24 sata. Gotovi sir škripavac izvadi se iz kalupa i stavi tri tjedna na zrenje, na 16 - 18 °C. Na čistu daščicu stavi se sir i pokrije sitom na kojem će se u toku zrenja stalno mjenjati mokra gaza ili kuhinjska krpa, radi održavanja vlage. Surutkom preostalom od pripravljanja nekog drugog sira, 3 – 5 puta škripavac se opere. U toku zrenja poprimit će lijepu žutu koru i bit će izrazito ugodna okusa i mirisa. Može se siriti od ovčjega ili kravljeg mlijeka, a pod zubima škripi dok se jede pa je po tome i nazvan. |
nerro citat: |
:super: Sad imamo i recept za "škripavac". E probaću da ga napravim. Ako mi uspe počeću da se bavim proizvodnjom. Kistanje, puno ti hvala. E ajde daj recept za Zelje i grah. To mi je pravio pokojni svekar, ali mi niko ne znamo recept. Unapred hvala. |
Quote:: |
Grah s kiselim kupusom sastojci: 1 litra kiselog kupusa 2 litre sirutke ili vode 2 čahuljice češnjaka 2 jedaće žlice soli 1 litra graha Zaprška 5 jedaćih žlica masti 8 jedaćih žlica brašna 1 glavica sitno izrezanog luka 1 žlica crvene paprike priprema: (Stari narodni recept orginalno prepisan ) Kupus se skuha u sirutki sa češnkjakom , doda kuhani grah , so , zatim se doda zaprška , dobro promiješa i prokuha. Mjesto kisleog kupusa može se uzeti i repa . Na isti način se radi grah s kiselom repom. Možeš dodati kuhani krumpir. |
Quote:: |
POSNA PAŠTA Pošto kod pravoslavaca za vreme posta se ne koriste namirnice Životinjskog podrijetla već iskljucivo biljnog pa evo jednog recepta: 1. Potrebno je što više svježih biljaka : mrkva, kapula, paradajiz i paprika. 2. Maslinovo ulje, pašta bez jaja, so i biber Dinstati najprije kapulu zatim dodati ostale sastojke pa sve to još malo dinstati, zatim dodati pola čaše vode i kuvati dok ne bude gotovo. Skuvati paštu ,procjediti i dodati malo ulja da se pašta ne sljepi. Može se jesti i hladno i jako je prijatnog ukusa malkice je nakiselo zbog paradajiza . Prijatno. |
Quote:: |
Ovo morate probati!!!!!! Jedini problem kod ovog jela je Što je teŠko nabaviti jedan bitan sastojak bez kojeg ovo jelo nemere biti tako ukusno a to je jagnjeci drob. JAGNJEĆA DŽIGERICA U DROPČIĆU NA ŽARU Potrebna je jagnjeća džigerica(najbolje da je svježa) i jagnjeći drob tanki (crevca ili škembić). Jagnjeću džigericu isjeci na srednje komade,zasoliti i posuti sa začinom (vegetom) Kad to uradite dzigericu naslažite na jedan raznjić i pecite na žaru da bude do polovine gotova. Skinite dzigericu sa vatre i zamotajte je sa tankim drobom(samo ga prije operite) još malo posolite i pospite vegetom, zatim vratite na žar i pecete dok ne bude gotovo. PRIJATNO!!! |
Quote:: |
баш интересантну тему кад сам прочитала о сурутки сјетила сам се кад сам била мала да ми је бака увијек правила "урду" то сам волила јести, а прави се од сурутке. У сурутку се дода мало сиришта и мало свјеже варенике, остави се да стоји Док се не олади, кашиком се покупи "урда". Није тога било пуно од једне сурутке , али се сир правио сваки дан па је било и сурутке и урде . Сад би одма ишла купити краву ,тако нешто се не може направити од варенике из картона . |
Quote:: |
E [b]CICVARA[/b] ,za cicvaru ti treba jagnjeća čorba, dobrog jagnjecog loja, i dobar jagnjeci masni sir a neki su koristili basu. Prvo stopišs loj a onda dodaješ brašno i čorbu pola kilograma braš.na ti je dosta,a čorbu dadavaš po potrebi . dok ti to mjesaš dodavaš sir , sira ti treba isto oko kilo. dobro mjesaj i nemoj dozvoliti da ti zagori, kada je cicvara gotova loj se počme odvajati od smjese (sir i brašno ) cicvara ima jednu žutu boja ...a pravimo je za Bozic,, Nemo je sada praviti na ovoj vrucini to je najbolje kada je zima i mnogo ladno. Srecno sa cicvarom, a puru mozes da pravis svaki dan,sa kiselim mljekom je najbolja ili u zimu sa kiselim kupusom.. |
Quote:: |
Ma nesto se ne sjecam domacih kolaca? Mora da su se nasi bojali da nam ne propanu zubi Napolitanke su bile dobre a i tvrdi kekis koji se kupovo na kilo u zadruzi. Imas li ti Biljo neki recept sa rogacima? Duska |
Quote:: |
E, Душка, Душка... како се не сјећаш??? Наше су жене правиле 3 врсте колача: - Уштипке - Палаћинке, и - Жуте А ако у жуте (чувени рецепт са 6 кашика...) додаш мало и какаа, да прошара, ето ти и четврте врсте... |
Quote:: |
Da ,da i ja se toga sjecam majka mi je tako pravila... Žuti kolac 6 kasika secera, 4 kasike brasna prasak za pecivo, vannila šećer, 6 jaja, dobro izmješaš jaja sa šećerom i vanilom onda dodas brašno i prašak za pecivo izmješaš . a prije mjesanja kolaca podgrijes rernu 250c . Podmažeš tepsiju iskreneš tjesu u tepsiju i peces 30 min. Eto ti Duska jos jednog recepta.... |
Quote:: |
ROGAČ - mediteransko zimzeleno drvo koje naraste i preko 10 metara. Tijek sazrijevanja plodova, rogača traje gotovo godinu dana. Kada je zreli može se konzumirati svježi kao slatka grickalica. S mljevenim rogačem može se napraviti kolač po receptu za orahnjaču. Pržen i samljeven može poslužiti kao zamjena za kavu ili kakao. U Grčkoj od njih peku rakiju. |
Quote:: |
Cokolada Procena cokolade treba, po nasem misljenju, da dovede do odbacivanja uzimanja cokolade kao podesne hranljive namirnice zbog tri razloga: (1) zbog njene svojstvene hemijske toksicnosti (otrovnosti), (2) aditiva koje je potrebno dodati da bi bila ukusna, i (3) zagadjivaca koji se javljaju u cokoladi zbog nehigijenskih metoda berbe i primarne proizvodnje. Razmotrimo svaki od ova tri razloga posebno. Svojstvene hemijske karakteristike cokolade Cokolada je po svojoj prirodi veoma neukusna, jer je gorka i neprijatna. Proces obrade cokolade je takav da ona postaje veoma alkalna, sto je cini jos gorcom, pri cemu se sam proces smatra nezdravim. Gorak ukus se uopsteno smatra neprijatnim. Takav ukus je obicno povezan sa stetnim alkaloidima, pirolizatima i drugim otrovnim supstancama. Osecaj neprijatnog ukusa predstavlja upozoravajuci signal da se nesto potencijalno stetno nalazi u ustima. Prikrivanje stetnog agensa secerom i zacinom ne uklanja opasnost. Teobromin iz cokolade je osnovni metilksantin, jedan od stetnih alkaloida koji prouzrokuju abnormalan rast zlezda, stimulaciju centralnog nervnog sistema, nesanicu, depresiju i nervozu. Teobromin je prisutan u kakaou koji se koristi za dorucak u kolicini od 1-2%!(51) Poznato je da soli teobromina prouzrokuju nelagodnost u stomaku, rumenilo koze uz osecaj topline i opsti ili lokalizovani svrab. Bubrezi i jetra su uglavnom ukljuceni u detoksifikaciju (otklanjanje otrova) i izlucivanje supstance. Ako bubrezi rade slabije, teobromin se moze nagomilavati do visokog nivoa u krvi. Drugi metilksantini, verovatno kofein i teofilin, koji se takodje javljaju u cokoladi, pojacavaju nezeljene odlike njenog hemijskog sastava. U toksicne (otrovne) efekte teofilina spadaju nadrazivanje stomaka, uz nelagodnost, mucninu i povracanje kao i stimulaciju nervnog sistema. Nedavno je cokolada optuzena za moguce izazivanje uvecanja prostate kod muskaraca. Posto je poznato da cvorovi u prostati koji su slicni tumorima u dojki povecavaju rizik od raka, treba se sve uciniti kako bi se sprecio takav rast. Sve vrste kakaoa sadrze vise tanina po solji u odnosu na kolicinu u prosecnoj solji crnog caja. Tanin je povezan sa odredjenim vrstama raka sistema za varenje. Deca ce verovatnije imati probleme sa mokrenjem u krevetu ako im se daje kakao. Sadrzaj kofeina moze da bude i do 112 miligrama po solji napitka od kakaoa. Smatra se da kakao ometa apsorpciju kalcijuma. Visok nivo fosfata koji se javlja tokom metabolizma kakaoa nastaje usled smanjenja nivoa kalcijuma u krvi. Prema tome, suprotno od saveta koji ponekad daju lekari i dijeteticari, cokoladno mleko nije dobar nacin da deca koja rastu dobiju kalcijum!(52) Kakao koji uzimaju deca moze u stvari da veze kalcijum i druge hranljive sastojke koje dobijaju iz odlicnih izvora kao sto su povrce, integralne zitarice, mahunarke i voce. Cokolada sadrzi 0,45 do 0,49% oksalne kiseline. Oksalna kiselina moze da se kombinuje sa kalcijumom i da formira nerastvorljivo jedinjenje, kalcijum-oksalat, koji se izbacuje iz tela, jos vise uma-njujuci kolicinu dostupnog kalcijuma u crevnom sistemu.(53) Aditivi koji se moraju dodati da bi se maskirala gorcina Velika kolicina secera je neophodna kako bi cokolada bila ukusna. Secer remeti apsorpciju i koriscenje kalcijuma, smanjuje sposobnost belih krvnih zrnaca da unistavaju klice, ometa razmisljanje, podstice neposlusnost i lose ponasanje kod dece, i izaziva propadanje zuba i cir zeluca. Stavise, sa cokoladom se moraju kombinovati neke vrste uljanih emulzija kako bi se odstranio njen neprijatan ukus i zrnasta struktura. Obicno je ta emulzija mleko, krem ili ulje od zitarica sto proizvodi masnu i nezdravu hranu. Svaka razumna porcija cokoladnog mleka ce usporiti varenje i izazvati fermentaciju (delimicno razlaganje velikih molekula hranljivih materija). Kada se pojedu, masti mogu da prouzrokuju grupisanje crvenih krvnih zrnaca, blokirajuci kapilarnu cirkulaciju u mozgu i smanjujuci mentalne sposobnosti. Cokoladno mleko definitivno nije hrana za decu. Ucitelj osnovne skole iz jugoistocnog dela Novog Meksika je 1988. godine, sumnjajuci da je cokolada krivac za cesto neprihvatljivo ponasanje svojih ucenika, odlucio da izvrsi mali eksperiment. Iako su njegovi ucenici imali naviku da svakog dana donose obilne kolicine cokoladnih slatkisa kako bi ih jeli tokom pauza, rucka i tokom bilo koje druge prilike koju su mogli da nadju, on je jedan dan zabranio njihovu upotrebu do poslednjeg casa. U preostalom casu do kraja skolskog dana, dao je test iz matematike koji je sadrzao niz problema umerene tezine. Ucenici su se brzo udubili u tihi svet brojeva. Ucitelj je setao izmedju njih, uocavajuci kako se vrsi uredan i pazljiv rad. Petnaest minuta od pocetka testa, ucitelj je dao tanku tablu cokolade svakom uceniku. Zudno otvarajuci svoje slatkise, ucenici su ubrzo poceli da mljackaju i resavaju zadatke. Nakon samo nekoliko minuta, u ucionici je vladala neobicna promena. Tiha ozbiljnost je zamenjena nemirnoscu i gubitkom paznje. Preciznost pisanih znakova se izgubila. Manje smetnje su izazivale pricu i opste nemirno ponasanje. I najveci deo vremena, ucenici vise nisu mogli da resavaju matematicke probleme. Eksperiment nije vrsen pod naucnim uslovima, ali je bio dovoljan da ubedi ucitelja da cokolada, ili nesto u njoj, nije bilo prijatelj obrazovanju. Kontaminanti u cokoladi Vecina plodova kakaoa se proizvodi u zemljama u kojima je sanitarni nivo uglavnom daleko ispod nivoa u SAD. Evo nekih informacija koje su i zanimljive i korisne: Kakao je malo, lepo drvo, prilagodjeno na tropske regione sveta, gde se godisnje proizvode milioni kilograma cokolade, mlecne cokolade i kakaoa u prahu. Tropske oblasti u zapadnoj hemisferi kao i Gana, Nigerija, drzave zapadne Afrike, Samoa, Madagaskar i Cejlon uzgajaju to ukrasno i komercijalno drvo. Plodovi ovog drveta su postali komercijalni proizvod za svetsku potrosnju u 17. veku. Kortezu se pripisuje zasluga za uvodjenje plodova kakaoa u Spaniju 1528. godine. Secerna trska je u to vreme postajala komercijalno istaknuta i koriscena je za zasladjivanje cokoladnih napitaka. Cokolada je u pocetku koriscena kao hladni napitak i cesto je bila vrlo gusta, tako da je kasika mogla da stoji u uspravnom polozaju u njoj. Prodavnice cokolade su otvorene u Londonu vec 1657. godine kako bi bogatim ljudima prodavale pomodna pica. Kakao je izraz koji se koristi za drvo, a farme na kojima se ono uzgaja zovu se farme kakaoa. Kakao se definise kao namirnica koja se priprema zagrevanjem i mlevenjem "ociscenog" semena kakaoa. Cokolada je cvrsta ili poluplasticna namirnica koja se priprema finim mrvljenjem do tacke pulverizacije (drobljenja) kakaoa. On sadrzi najmanje 50% masti. Izraz "kakao" se takodje koristi za prah nacinjen od izdrobljenog komada koji ostaje nakon pravljenja putera od semena kakaoa. Puter od kakaoa predstavlja mast kakaoa, koja je u cvrstom stanju na sobnoj temperaturi sa tackom topljenja izmedju 33 i 34,5 stepena Celzijusa. Seme kakaoa se formira u mahunama dugim 15 - 25 centimetara u zrelom stanju, i variraju u boji izmedju zelene, crvene i zute. Svaka mahuna sadrzi 25 - 50 semena i jedna mahuna daje izmedju 28 i 57 grama suvog semena. Prosecno drvo nosi plodove cele godine, ali proizvodi samo 20 - 30 mahuna ili oko 1 kilogram suvog semena godisnje. Mahuna sadrzi belu pulpu koja je ukusna i koristi se za pravljenje pica i zelea za dezert, ali je semenje gorko i steze grlo. Ono ima belu, veoma bledu ljubicastu ili tamno purpurnu boju. Cokolada se pravi od semena. Mahune se seku sa drveta i razvrstavaju po tipu i kvalitetu. Mahune se otvaraju i semenje se vadi. Sada je sve spremno za proces fermentacije koji se odigrava 3 - 8 dana. Na vrhuncu fermentacije, temperatura moze da dostigne 40 stepena Celzijusa. Fermentacija se odigrava u kutijama, na prostirkama ili u pletenim dzakovima. Fermentacija je neophodna za razvoj ukusa cokolade. Tokom procesa fermentacije, sopstveni enzimi semena i divlji kvasci ubrzavaju proces fermentacije. Fermentacija se uglavnom odigrava u dvoristima lokalnih farmera. Tokom tog procesa, deca i odrasli prelaze preko gomila; insekti, glodari i male zivotinje prave gnezda u tim gomilama, i tokom primarnog dela proizvodnje cokolade moze doci do razlicitih vrsta kontaminacije (zagadjenja). Pokazano je da se velike kolicine aflatoksina (agens iz budji koji proizvodi rak) mogu naci u semenu kakaoa.(54) Mnogi hemicari su izvestili o kontaminaciji kakaoa aflatoksinom. Aflatoksin je jedan od najmocnijih poznatih agenasa koji izazivaju rak. U knjizici koju je izdalo Americko ministarstvo zdravlja i socijalne politike pod naslovom "Defektni nivoi kontaminanata u hrani", lista "trenutnih nivoa prirodnih ili neizbeznih defektnih nivoa u hrani" nabraja prirodne defektne nivoe u cokoladi u obliku "insekatskih, glodarskih i drugih prirodnih kontaminanata" koje dopusta FDA: "U cokoladi i cokoladnim tecnostima koje se koriste za proizvodnju takvih proizvoda kao sto su Hersijeva (Hershey´s) cokolada dozvoljeno je do 120 fragmenata insekata po solji (227 grama) ili dve dlake glodara po solji." Obicna Hersijeva cokolada je teska 20 grama, sto znaci da svaki put kada jedete tablu cokolade, ona moze da sadrzi dlaku glodara i 16 delova insekata, a da i dalje ima blagoslov FDA. Kada citam ove podatke, srecna sam zbog rogaca i velikog broja proizvoda nalik na cokoladu, koji se prave od njega, a koji imaju daleko manju verovatnocu kontaminacije. Nakon fermentacije, semenje se susi na suncu ili u peci, a zatim je spremno za prevoz brodom do proizvodjaca cokolade. U fabrici se seme przi i stavlja u masinu koja ga lomi i uklanja ljuske. Seme kakaoa se zatim stavlja na celicne valjke. Posto seme sadrzi 53 - 54% masti, proces mrvljenja proizvodi cokoladnu "tecnost" cvrstine nalik na puter od kikirikija. Aditiv za alkalinizaciju kiselog semenja ili "tecnosti" dalje potamnjuje kakao i menja ukus kako bi bio blazi. Kakao puter se odvaja uz pomoc ogromnog pritiska i toplote, i koristi se u farmaceutskim preparatima, kozmetici, sapunima i drugim proizvodima. Posto se secer i masti izlucuju iz poslastice, dodaju joj se aditivi kako bi se sprecilo izbijanje tih materija na povrsinu. Probano je sa raznim aditivima ili modifikacijama masti, ali nijedan nacin nije potpuno zadovoljavajuci u sprecavanju migracije masti. Uzeglost masti se obicno moze uociti nakon skladistenja na 30 stepeni Celzijusa, u roku od 6 do 12 nedelja. Neprijatan miris nagovestava prisustvo stetne promene koja se javlja sa starenjem masti. Uzeglost se moze odloziti dodavanjem razlicitih sastojaka ukljucujuci pivski kvasac ili koncentrate priremljene od ovsenog brasna u kolicinama koje su jednake kolicini od ukupno 3% ukupne tezine smese. Agensi za menjanje belancevina se dodaju kako bi se obezbedila glatka struktura, sto dalje poremecuje ravnotezu sadrzaja hranljivih materija prema masnoci.(55) U cokoladnom prahu ili presovanom komadu ne sme biti vise od 75 fragmenata insekata u 3 supene kasike praha. Mnoge osobe koje veruju da su alergicne na cokoladu su u stvari alergicne na zivotinjske delove koji se nalaze u cokoladi. Cetiri procenata semenja kakaoa moze biti zarazeno insektima. Zivotinjski ekskreti (kao sto je vidljivi izmet pacova) ne smeju da premase 12 miligrama po kilogramu cokolade! Ako biste zeleli da dobijete vise informacija o ovom pitanju, mozete ih dobiti od FDA Guidelines and Compliance Branch, Bureau of Foods (HFF-3 12) 200 C. St. S.W., Washington, D.C. 20204. Izgleda neobjasnjivo da je cokolada ikada mogla da se smatra kao dobra hranu za decu. Casopis The Ladies Home Journal je oktobra 1930. godine sadrzao oglas za Bejkers kakao koji je glasio: "Nedeljna poslastica je postala dnevna radost i Dzimijeva tezina se popravila." Sramota je sto je deci ikada davan bilo kakav proizvod od kakaoa. Iako cokolada moze da izazove da deca piju vise mleka i jedu vise secera i masti, u eksperimentima na misevima dodatno mleko ne rezultuje poboljsanjem ishrane, vec samo dovodi do povecanog procenta telesnih masti!(56) Jedan 11-ogodisnji decak je smesten u bolnicu zbog bola u stomaku i povracanja krvi. Iznenada je razvio male tacke od krvarenja u kozi sirom tela, stanje koje se naziva "purpura". Dok je bio u bolnici, otkriveno je da se njegovi napadi krvarenja koze i bola u stomaku mogu izazvati u roku od nekoliko minuta od davanja cokolade, bilo preko usta bilo koznim testom.(57) Cokolada je takodje cest uzrok svraba anusa (pruritus ani), nelagodnog svraba oko anusa, zavrsnog dela rektuma. Prestanak uzimanja cokolade rezultuje brzim prestankom svraba.(58) Sto se nas tice, nas nivo prefinjenosti u hrani bi trebao da bude dovoljan da zbog bilo kog od gore spomenutih odlika trajno izbacimo cokoladu iz ishrane. Dostupna je dobra zamena za cokoladu koja ce se daleko verovatnije uzgajati i ubirati pod sanitarnim uslovima. Govorimo o rogacu. U sva tri navedena pogleda on predstavlja bolji proizvod od cokolade. Laksi je za pripremanje hrane u odnosu na cokoladu i veoma je ukusan. Ima blag ukus i prirodno je sladak. Preporucujemo ga kao nadmocniju namirnicu u odnosu na cokoladu ili kakao. |
Quote:: |
Zanimljiva i ukusna alternativa čokoladi. Prirodna slatkoća rogača omogućava da se njime odlično zamjenjuje kakao i poizvodi kakaa. Iako se u industrijskoj proizvodnji koristi tek posljednjih dvadesetak godina, rogač nije prehrambena novost. U ne tako davnoj prošlosti, pjevači su žvakali plod rogača, jer se smatralo da pročiščava grlo i glas. Rogač (Ceratonia siliqua) je zimzelenom drvo koje pripada u skupinu marunarki (Leguminosae). Raste u mediteranskom području gdje se uzgaja najmanje 4000 godina i to zbog slakog i hranjivog ploda - mahune. To je biljka koja voli sušne uvjete, daleko od štetočina pa ju je potrebno malo ili nimalo prskati. Naraste do 15 metara u 50 godina. Iako prvih 15 godina ne donosi plod, kasnije ima bogat urod sve do duboke starosti. Veliko drvo može u jednom urodu donijeti tonu ploda, a cvate u rujnu i listopadu. Dok se razvija, mahuna rogača ima zelenu boju, koja se vremenom pretvori u tamnosmeđu. Unutar mahune nalazi se do 15 sjemenki, koje nalikuju na sjemenke lubenice. Cijeli plod rogača, i mahuna i sjemenke su jestivi. Povijest rogača Iako porijeklom sa Mediterana, rogač se sada uzgaja u cijelom svijetu. Spominje se u bilješkama Grka Theophratusa, gdje piše da su njegovi suvremenici rogač nazivali «egipatska smokva». Egipćani su koristili ljepljiva svojstva rogača u mumificiranju, a u grobnicama su nađene i mahune i sjemenke. Rimljani su jeli mahune zelene i svježe zbog njihove prirodne slatkoće. Arapi su ga posadili u Sjevernoj Africi i Španjolskoj zajedno s limunom i maslinom. Španjolci su ga odnijeli u Meksiko i Južnu Ameriku, a Britanci u Južnu Afriku, Indiju i Australiju. Brzo se proširio jer se lako uzgaja, ne zahtjeva puno pažnje, a donosi puno plodova. Navodno se koristio i za vaganje zlata. Proces prerade Rogač se obično prerađuje u zemlji porijekla. Plod se suši, ispire s vodom i usitnjava kako bi se sjemenke odvojile od mezokarpa, odnosno mahune. Nakon toga, od sjemenki se obradom dobiva ljepljiva masa koja se koristi za geliranje ili kao emulgator u sladoledu, a od mahuna se radi prah. Prah se dobiva prženjem mahuna rogača, koje se potom melju i prosjavaju sa ciljem da ne postanu tvrde i grudičaste. Upotreba rogača u prehrambenoj industriji i domaćinstvu Brašno rogača se koristi u prehrambenoj industriji kao stabilizator i sredstvo za potamnjivanje. U domaćintsvu se često koristi kao zamjena za kakao i kavu. Od fino mljevenog brašna mogu se napraviti ukusni i zdravi topli napitci ili se njime može dati fina aroma raznim pudinzima i kolačima. U trgovinama zdrave hrane mogu se naći razne «čokolade», namazi i pudinzi od rogača. Osim toga, zreli rogač se može konzumirati kao slatka grickalica. Rogač se zbog sadržaja tanina ponekad daje djeci koja imaju problema sa proljevom, a čak su i neki klinički pokusi potvrdili djelovanje rogača u spriječavanju proljeva. Jadnostavan napitak koji može pomoći kod ovog neugodnog stanja je sok od jabuke kojemu je dodano 15 grama brašna od rogača. Zamjena za čokoladu Rogač ima malo drugačiji okus od čokolade, ali je po sastavu mnogo prihvatljivija namirnica za osobe oboljele od dijabetesa, migrena, tjeskobe, nervoze i sl. Prirodno je sladak, pa je pri pripravku slastica od rogača potrebno dodati puno manje šećera nego kada se rade slastice od kakaa. Rogač ima mali udio masti, bogat je pektinom, obiluje proteinima i rijetko djeluje kao alergen. Kalorijska vrijednost mu je za 2/3 manja nego u čokolade. Rogač za razliku od čokolade ne sadrži feniletilamin, oksalnu kiselinu i stimulanse. Naime, feniletilamin ponekad može imati nepovoljan utjecaj na razvoj migrene, porast krvnog tkala i glukoze u krvi, oksalna kiselina ometa apsorpciju kalcija i cinka, minerala koji su važni za zdrave kosti i kožu, stimulansi - metilksantini teobromin te kofein, prisutni u čokoladi, ponekad mogu izazvati alergijske reakcije. Nutritivni sastav Ugljikohidrati čine 80% sastava rogača. Sadrži vitamine A, B, B2, B3 i D. Osim toga sadrži i znatne količine kalcija, fosfora, kalija, magnezija. U manjim količinama sadrži željezo, mangan, barij, bakar i nikal. 100 grama praha rogača ima 228 kcal, te sadrži: 4,7 g proteina, 91,5 g ugljikohidrata, 067 g masti te čak 41 gram vlakana. Nekoliko korisnih savjeta kako koristiti rogač… Osim što ga možete koristiti kao zamjenu za čokoladu u receptima za kolače, s mljevenim rogačem možete napraviti i kolač izgledom i okusom sličan orahnjači. Možete ga svježeg ponuditi djeci, kao zdravu grickalicu. Rastopljeni rogač nema sjajan izgled kao čokolada kojoj takav izgled daje kakao maslac. Da bi dobili taj sjajan izgled i kod rastopljenog rogača, dodajte obrano mlijeko razrijeđeno s toplom vodom. |
Quote:: |
BRZI KOLAČ OD ROGAČA I MAKA Ritko se kad sitim kupit mljeveni rogač ili mak jer iako volim taj miris u kolačima drugi ga baš ne obožavaju a pošto ja većinom pečem kolače i kuham radi druženja sa ljudima oko mene ovakvi kolač baš ne dođe često na red. Ipak ovaj put sam odlučila napravit nešto za sebe, pa ko bude htio neka jede, a tko ne, nema veze, ostaće više meni. Ovo bih preporučila svima koji paze šta jedu, da izbacimo jaja ovo bi bio pravi makrobiotički kolač, ali i ovako s jajima, jako je zdrav, aromatičan, a zbog ulja u sebi neće se brzo osušiti pa vam može trajati i par dana. * 3 jaja * nepuna čikara smeđeg cukra * 1 čikara mlika * 6- 7 kašika ulja * 5 – 6 kašika ruma * korica limuna i naranče * prašak za pecivo * 1 čikara brašna (integralno + kukuruzno) * 2 čikare dodataka ( dio rogača, dio maka, dio oraha, dio kokosova brašna, dio nagratane mrkve) Kolač je izuzetno lako napraviti, žumanjke miksajte sa cukrom, skoro dok ne pobijele, dodajte sve ostale sastojke, te na kraju lagano drvenom kašikom dodajte čvrto ulupan snijeg od bjelanjaka. Pecite na 180° C otprilike 45 minuta. Dobar tek, i čestitam na napravljenom zdravom kolaču. Ponudite ga i ljudima oko sebe, možda im se svidi pa bar ponekad izbace teške, zasitne i pune kolesterola kolače. Za mene je to nemoguća misija, svi moji oko mene vole skorz neke drugu hranu koja nema baš nekog doticaja sa zdravom prehranom. |
Quote:: |
PRHKA OREHNJAČA Tijesto: * 400 gr brašna * 100 gr margarina * 3 jaja * 1 prašak za pecivo * 1 dcl mlika * 2 kašike cukra (otopljen u mliku) Pjenasto umutite margarin i jaja, pa to me dodajte brašno pomješano sa praškom za pecvo, malo soli i na kraju mlijeko u kome ste otopili cukra (možete ovome dodati i malo korice limuna i vanilj šećer). Tijesto razvaljajte uz posipanje brašnom da se ne lipi. Premažite ga nadjevom i pecite 50 min. na 175° C. Nadjev: * 250 gr mljevenih oraha * 100 gr šećera u prahu * 1 vanilj šećer * 1 kašika ruma * 1 dcl mlika Orahe, šećer i rum prelijte vrućim mlijekom. |
Quote:: |
I sad bi ka valjalo opet malo o slanim stvarima: PRŠUT NA MASLINOVOM ULJU popodne, ljeti... Sastojci: dvaes deka pršuta maslinovo ulje 5 - 6 maslina malo bijelog vina kako spremiti ? lako! DomaĆi pršut narežemo na šnite, stavimo na vrelo ulje. Pofrigamo i pri kraju friganja podlijemo bijelim vinom. Poslužimo sa maslinama. I na kraju , ali jela, opet to sve dobro prelijete dobro razladjenim bjelim vinom ( negdje ispod odrine )... La Kuzina fox |
kistanje citat: |
ROGAČ I PELINKOVAC |
Quote:: |
Смоква - има доста калија и влакана, али и витамина Б6 који је потребан за добро расположење. Смањује холестерол и спречава задржавање вишка воде у организму. Једна смоква има од 37 до 48 калорија, 0 масноће и 2 грама влакана. Свјеже смокве су најукусније, али неки више воле сушене и једу их као грицкалице које доносе много енергије и препоручују се спортистима. |
Sva vremena su GMT