:: Forumi ›

Med

#1: Med Autor: ceca, Lokacija: banja luka

Poslato: Sub Jan 24, 2009 6:03 am
----
Med

Pcelin proizvod, dobijen vrcanjem saca,
meda ima mnogo vrsta
livadski, planinski, lipov, bagremov,...
Med se uzima malenom kasicicom i otapa u ustima (da uz enzime natopljen stigne u zeludac) ,
Med se uzima citave godine preventivno i u toku bolesti jos dodatno,
moze i ovako
rastopljena mala kasicica meda u casi vode ili caja (ne zasladenog secerom)
kockicu saca sa medom zvakati kao bombon - to djeca obozavaju
odlican na hljebu predhodno namazanom putrom,
nikad ne uzimati vecu kolicinu meda i progutati je, to i kod najjaci stvara tezinu u zeludcu.

Kod prehlada, nazeba, gripa...
-I-
Oguliti kivi, ispasirati ga pa dodati meda sve umutiti
(omjer koliko kivija toliko i meda) uzimati po malenu kasiku i otapati u ustima cesce
-II-
Iscjediti limun, mandarinu, 2 kasike velike meda, malo vode, uzimati cesce
-III-
Med, narendan ren, sastaviti i cesce po malu kolicinu (za odrasle djeci je to prejako)
-IV-
Kuvano vino zasladiti medom i dodati klincice.

#2: Re: Med Autor: maski, Lokacija: beograd

Poslato: Pon Jan 26, 2009 7:04 pm
----
sitno seckan* beli luk ( 5-6 chena)
staviti u pola kile meda
i svako veche* po kashichicu
odlichno za imunitet

*luk da bude seckan obavezno a ne pasiran.
*molio borko da uzima med uveche a ne ujutru jer mu drugari u shkoli govore da smrdi Smile

#3: Re: Med Autor: zmuj, Lokacija: Beograd

Poslato: Uto Jan 27, 2009 7:33 am
----

maski citat:

sitno seckan* beli luk ( 5-6 chena)
staviti u pola kile meda
i svako veche* po kashichicu
odlichno za imunitet

*luk da bude seckan obavezno a ne pasiran.
*molio borko da uzima med uveche a ne ujutru jer mu drugari u shkoli govore da smrdi Smile

А tvoja signatura ovde na forumu je nastala u isto vreme i istim povodom? Wink

#4: Re: Med Autor: ceca, Lokacija: banja luka

Poslato: Sre Jan 28, 2009 5:20 am
----
Jadni Borko Sad

nema drugtva svi ga zaobilaze u velikom luku! Haha

#5: Re: Med Autor: maski, Lokacija: beograd

Poslato: Sre Jan 28, 2009 11:01 pm
----
borko je izrastao u snazznog dechaka..... u zadnjih 5 zima nije bio bolestan ukupno ni nedelju dana...od deteta koje je tri nedelje mesechno bio bolestan od problema s respiratornim organima.

5 obroka dnevno, voche za doruchak, dva proteinska obroka, med, beli luk i ehinacea.

a sve to od kad sam u trechoj godini (njegovoj) shvatila da pije litar antibiotika godishnje.

snaga i otpornost rulZ!

#6: Re: Med Autor: ceca, Lokacija: banja luka

Poslato: Čet Jan 29, 2009 4:44 am
----
Sta je ehinacea?
I moj mladji 9,5 mete sve od rodjenja, kad ga pita doktor sta volis jesti kaze mahune i sarmu Smile

, nije cesto bolestan ako astmu ne racunam a i to je lani 2x odlicno, a stariji do 9te god. nije rekao da je gladan, jeo je jedino ovo
2 kasike meda
1 citava banana nasjeckana
1 solja mlijeka
5-8 grozdjica ili smokva

izmiksati, to ga je izvlacilo ne racunajuci par zalogaja sendvica sa parizerom ili pola virsle, par kasika supe uz plac, pire makarone, ajvar i domaci pekmez.Kad se sjetim ti muka, krajnici van i sad 19god nemozas ga nahraniti a med zagrabi u prolazu. Smile

#7: Re: Med Autor: maski, Lokacija: beograd

Poslato: Čet Jan 29, 2009 5:49 am
----
ehinacea

#8: Re: Med Autor: ceca, Lokacija: banja luka

Poslato: Čet Jan 29, 2009 6:07 am
----
Posavjetovat cu dr jer to je biljka iz porodise ,,glavocika,, kao sto su maslacak , kamilica, suncokret, biljke sa mnogo cvjetova u grozdu pa cine zajedno jedan cvijet, Branko ne smije kamilicu a maslacak mu ne smeta, nebi rizikovala a biljka je zaista divna, hvala ti, ostali ukucani mogu!

#9: Re: Med Autor: maski, Lokacija: beograd

Poslato: Sub Dec 05, 2009 11:51 pm
----
Vrste meda

Zavisno od pčelinje paše i sastava medonosnog bilja, postoji više vrsta meda. Svaki med je dobar za određene tegobe. Ako se ne može osigurati željeni med, dobar je i obični, mešani, ali pod uslovom da je prirodni-pčelinji.

Suncokretov med

Suncokretov med je u svetu visoko kotiran. Samo su čista medljika i neke specijalne homogene vrste medova ispred njega. Razlog za to je izuzetno visoka koncentracija cvetnog polena i nekih minerala rastvorenih u suncokretovom medu. Njegova boja varira od žute do narandžaste. Prijatnog je ukusa. Kod nas ova vrsta meda nije na ceni zbog njegove osobine da se brzo ušećeri. Retko kada ostaje u tečnom stanju duže od četrdesetak dana. Iako je med bolje konzumirati ušećeren, jer se tada više zadržava u ustima, činjenice da mi navike teško menjamo i da je ponuda ove vrste meda na našim prostorima relativno velika, dovele su do toga da je suncokretov med, apsolutno nepravedno, potisnut iza nekih realno manje kvalitetnih medova.

Bagremov med

Čist prirodan bagremov med je načinjen isključivo od nektara bagremovog cveta. Ovaj med je cenjen u Evropi zbog njegovog blagog ukusa i zlataste boje. Zbog njegove osobine da se veoma sporo ušećeri, odličan je za upotrbu sa onim namirnicama koje ga zahtevaju u tečnom stanju.
Bagremov med je čist, tečan i veoma lagan med i zbog toga je idealan za decu, ali ne mlađu od 12 meseci. Kada se nađe u ustima, oseća se njegov sladak ukus belog cveta bagrema.
Dobar je protiv nesanice, lošeg sna, vrtoglavice, umiruje nervni sistem. Najčešće i najdelotvornije koristi se u čajevima od kamilice, matičnjaka i kantariona.

Livadski med

Naziva se još i poljski ili cvetni, a u suštini je mešavina medova od raznih biljaka koje preko svojih cvetova luče nektar, a nema ih u dovoljnoj količini da bi se moglo govoriti o monolitnom medu.
Livadski med je bogatog i ugodnog ukusa, a može biti tamniji i svetliji. On se posebno preporučuje osobama koje su sklone polenovim alergijama. Ovaj med se dobija od raznih cvetova livadskog i grmovitog bilja. On snagom raznovrsnih sastojaka povoljno utiče na decu u razvoju, starije osobe, kao i sve one kojima je potreban odmor i dodatna energija. Specifična struktura biljnih vrsta, posebno onih planinskih, čine med prepoznatljivim.

Medljikovac - Šumski med

(Tamni šumski med, medun,) kristalizuje se već u saću. Popravlja malokrvnost, pogotovo nedostatak gvožđa. Uzima se u voćnim napicima ili sokovima od višnje, breskve ili kupine. U svom sastavu nema cvetnog meda. Koristi se i posle iscrpljenosti, nakon teških operacija. Trudnice treba da ga uzimaju tokom cele trudnoće.

Medljika ili medna rosa je slatka materija koja se pojavljuje periodično, u određenim vremenskim intervalima, na lišću pojedinog zimzelenog i listopadnog drveća, najčešće na listu bora, jele, smreke, vrbe, hrasta, pitomog kestena i dr.

Neki autori tvrde da ima medljike životinjskog i biljnog porekla. Međutim, prema višegodišnjim istraživanjima nekih inostranih stručnjaka, nije moglo da se utvrdi da biljna tkiva luče medljiku.

Medljiku proizvode neki insekti, najviše lisne vaši. One svojom rilicom buše list i prodiru do delova Iista kroz koje pod pritiskom kruže asimilati biljke. Ali i neki drugi insekti koji se hrane sisanjem slatkih biljnih sokova iz listiva i drugih delova nekih biljnih vrsta. Ove sokove lisne vaši na određen način prerađuju u medljiku, odnosno uticajem lisnih vašiju saharoza iz biljnih sokova se pretvara, uglavnom, u grožđani i voćni i neke druge više oblike šećera, pa se na taj način stvara pčelama za proizvodnju medljikovca, ili, kako još naziva, šumskog meda ili mana.

Koliko će se na lišću pojaviti medljike, zavisi skoro isključivo od klimatskih uslova koji deluju na razvoj insekata koji biljne asimilate prerađuju u medljiku. U zavisnosti od biljke ,godišjeg doba, meteoroloških prilika i vrste insekta medljikovac biva različit po svom sasravu i osobinama. Ako je, na primer, jesen topla i suva, zima umerena, a proleće rano nastupi, onda se može očekivati dosta medljike, i obrnuto.

Pčele rado sakupljaju medljiku sa lišća, odnose je u košnicu i od nje spravljaju medljikovac.

Medljikovac se razlikuje po osobinama i po hemijskom sastavu od meda koji potiče od nektara sakupljenog sa cvetova medonosnog bilja. Sadrži znatno više mineralnih materija. Medljikovac se, kao i cvetni med, razlikuje po kvalitetu, boji, ukusu, vremenu kristalizacije itd., što zavisi u prvom redu od vrste drveća sa kojeg se sakuplja medljika i od vrste insekata koji je proizvode.

Zbog male količine vode i veće količine smolastih, sluzavih i drugih materija u koloidnom stanju(dekstrini,belančevina i dr.) medljikovac ima veći viskoziteti gustinu, te se teže centrifuguje. Obično je tamne (ćilibarne, tamnomrko do crne) boje, ali može biti i svetliji ili sa sa zelenkastim prelivom. Neke vrste medljikovca (npr. sa hrastovog lišća) ostaje u tečnom stanju i po ekoliko godina, dok drugi rzo kristališu čak još u ćelijama saća, obrazujući gusu, sitnozrnastu masu nalik na sapu (npr. os jele) ili krupne kristale koji se talože a iznad njih ostane tečni deo (npr. sa lišća lipe i ariša). Medljikovac sa lišća vrbe ponekad kristališe u obliku suvog beličastog praha ili sitnog peska, koji se roni i pada na pod košnice.

Medljikovac je odličan za ljudsku ishranu, cenjen je i ima dobru cenu na domaćem i inostranom tržištu. Jedina mu je mana što nije pogodan kao hrana pčelama za prezimljavanje. Sadrži znatne količine nesvarljivih materija, a pošto pčele zimi ne mogu redovno da izleću na pročišćavanje, to se nesvarljive materije gomilaju u probavnim organima pčela radilica, pa dolazi do oboljenja i proliva. U težim slučajevima može uginuti izvestan broj pčela radilica, pa čak može doći i do uginuća celog pčelinjeg društva.
Lipov med

Dobar je protiv znojenja, prehlada sa kijavicom, olakšava kašalj i izbacivanje sluzi iz grla i nosa. Preporučuje se u ishrani novorođenčadi, dece, starijih osoba, osobama sa niskim pritiskom i srčanim tegobama.

Med od uljane repice

Med od uljane repice je jedan od cenjenijih medova u svetu. Poznat je po tome da pčele na ovoj paši dožive neverovatan razvoj. Istina je da su u vreme cvetanja uljane repice pčelinja društva u uzlaznoj putanji no to ne umanjuje kvalitet ovog meda. On je veoma bogat polenom i mineralima.

Ovaj med kristališe veoma brzo, već nekoliko dana nakom vrcanja. Za razliku od suncokretovog meda koji kristališe krupnim kristalima, med od uljane repice ima veoma fine sitne kristale, tako da podseća na mast. Zbog te osobine se mnogo koristi u mednoj kozmetici pri izradi raznih krema na bazi meda.

Kestenov med

Stišava bolesti organa za varenje, žuči i jetre. Najdelotvornije i najbolje koristi se u čajevima od kamilice, šipka i majčine dušice. Ovaj med nije dobar za ishranu pčela.
Kestenov med je taman, a tamna boja mu varira ovisno o podneblju ili godini, prepoznatljivog je mirisa i izrazito karakterističnog, pomalo gorkog ukusa. Snagom svojih osebujnih svojstava povoljno utiče na celokupni probavni sistem. Potiče rad creva, olakšava rad preopterećene jetre i žuči te štiti želučanu i crevnu sluznicu. Preporučuje se za bolesti probavnih organa: želuca, žuči, jetre i dvanaesto palačnog creva. Ovaj med ima izvanredno delovanje u oporavku od žutice. Preporučuje se uzimanje sa čajem od kamilice, šipka i majčine dušice. Čajeve sa medom od kestena treba uzimati nekoliko puta na dan i to jedan do dva sata nakon jela.

Kaduljin med

Izvanredno koristi kod suvog kašlja i prehlada, a olakšava i izbacivanje sluzi iz dušnika i bronhija.

Med od zlatošipke

Zlatni prut ili zlatošipka je biljka koja u krajevima oko ravničarkih reka cveta od kraja jula do sredine avgusta. Daje izuzetno aromatičan med.

Med od deteline

Osnova ovog meda je nektar iz sočnog bilja, prvenstveno iz deteline, koja se seje za ishranu stoke. Zbog toga je med blag, bistar i gotovo bezbojan. Miriše na seno i čvrst je. Njime se slade stanovnici Velike Britanije, Kanade, Sjedinjenih Američkih Država, Australije i Novog Zelanda.

Vreskov med

Pomaže protiv reume, bolesti mokraćnih kanala i bubrega. Najčešće se koristi u čajevima od breze, kamilice, i šipka.

Lavandin med

Je blag med, dobar u ishrani novorođenčadi (i male dece), kao i starijih koji boluju od neke akutne ili hronične bolesti. Naročito dobro pomaže srčanim bolesnicima, kao i osobama sa niskim krvnim pritiskom.

Ekspresni med

Nastaje kada se pčele hrane sokovima voća i povrća, mlekom i jajima. Tada se dobija med sa većim učešćem onoga što čoveku treba u ishrani. To se posebno odnosi na hormone i vitamine. Na ovaj način potrebne materije organizam lakše prima i prerađuje.

Otrovni med

Nastaje kada se med sakuplja u bliini nekih biljaka koje imaju otrove koji štete ljudima.

Poslednji izmenio maski dana Ned Dec 06, 2009 3:16 am, izmenjeno ukupno 1 puta

#10: Re: Med Autor: maski, Lokacija: beograd

Poslato: Ned Dec 06, 2009 1:21 am
----
Med i Cimet

Istraživanja su pokazala da ova izvanredna mešavina meda i cimeta, blagotvorno deluje u slučaju bolesti srca, infekcije mokraćnih kanala, loše probave, prehlade, akni i bubuljiica, gubitka kose, zubobolje...

Moćna kombinacija

O lekovitosti meda odavno se sve zna, a ovaj pćelinji proizvod blagotvorno deluje na zdravlje, i u kombinaciji sa raznim biljem. Mešavina koja važi za pravu"bombu zravlja", jeste med sa cimetom, biljkom poznatom po antiseptičkim i antibaktericidnim svojstvima. Medicinska istraživanja pokazala su da kombinacija meda i cimeta ublažava tegobe u slučaju bolesti srca, infekcije mokraćnih kanala, loše probave i prehlade, a sprečava i leči akne i bubuljice, alopeciju... Med i cimet čiste probavni trakt od parazita i bakterija koji usporavaju varenje i uzrokuju nagomilavanje toksina u organizmu. Redovna upotreba meda i cimeta povečavaju životnu energiju, daju osećaj zadovoljstva i spokoja.

Recepti na bazi meda i cimeta:

Srčana oboljenja - Od meda i cimeta napraviti smešu koja se maže na hleb. Najbolje je uzimati je za doručak, a smanjuje nivo holesterola, sprečava pojavu srčanog udara i ujednačava srčani ritam.

Ujedi insekata - Napraviti ujednačenu smesu od jednog dela meda, dva dela mlake vode i kašičice cimeta u prahu. Nežno utrljati preparat na mesto uboda. Bol ili svrab trebalo bi da se povuku u roku od 1-2 minuta.

Opadanje kose - Mešavinu od tri kašike toplog maslinovog ulja, kašike meda i kašičice cimeta u prahu nanesite na kosu i držite oko 15 minuta, a zatim isperite. Upotrbom ovog preparata postiže se željeno dejstvo u veoma kratkom roku.

Infekcija mokraćne bešike - U čašu mlake vode umešati dve kašike cimeta u prahu i kašičicu meda i popiti. Ova mešavina uništava bakterije u bešici.

Zubobolja - Pomešati kašičicu cimeta u prahu i pet kašićica meda, pa stavljati na zub, tri puta dnevno dok bol ne umine.

Akne i bubuljice - Pomešati tri kašike meda i kašičicu cimeta u prahu i pre odlaska na spavanje naneti smesu na bubuljice. Sledećeg jutra isprati toplom vodom. Svakodnevna primena tokom dve nedelje garantovano uklanja bubuljice.

Napitak za mršavljenje - Pola kašičice cimeta preliti šoljom ključale vode, poklopiti i ostaviti da odstoji 30 minuta. Kad se ohladi, dodati kašiku meda. Pola šolje popiti neposredno pred spavanje, a drugu polovinu poklopiti i ostaviti u frižider. Ujutru, na prazan stomak, popiti preostalu količinu napitka, ali nipošto ne podgrevati-uzeti ga hladnog ili ostaviti da se ugreje na sobnoj temperaturi.

#11: Re: Med Autor: Suncokret, Lokacija: Republika Srpska

Poslato: Pon Dec 07, 2009 7:53 pm
----
Evo i od mene nesto brzo i jednostavno a slatko :)))
na brzinu kada hocete da se zasladite..
ogulite bananu
stavite na tanjir..lagano prelijete medom i pospete sa malo cimeta...
ukusno,slatko..ne pece se.. ne trazi puno vremena Smile

-> Zdrava ishrana

Sva vremena su GMT

Strana 1 od 1