Vrste meda
Zavisno od pčelinje paše i sastava medonosnog bilja, postoji više vrsta meda. Svaki med je dobar za određene tegobe. Ako se ne može osigurati željeni med, dobar je i obični, mešani, ali pod uslovom da je prirodni-pčelinji.
Suncokretov med
Suncokretov med je u svetu visoko kotiran. Samo su čista medljika i neke specijalne homogene vrste medova ispred njega. Razlog za to je izuzetno visoka koncentracija cvetnog polena i nekih minerala rastvorenih u suncokretovom medu. Njegova boja varira od žute do narandžaste. Prijatnog je ukusa. Kod nas ova vrsta meda nije na ceni zbog njegove osobine da se brzo ušećeri. Retko kada ostaje u tečnom stanju duže od četrdesetak dana. Iako je med bolje konzumirati ušećeren, jer se tada više zadržava u ustima, činjenice da mi navike teško menjamo i da je ponuda ove vrste meda na našim prostorima relativno velika, dovele su do toga da je suncokretov med, apsolutno nepravedno, potisnut iza nekih realno manje kvalitetnih medova.
Bagremov med
Čist prirodan bagremov med je načinjen isključivo od nektara bagremovog cveta. Ovaj med je cenjen u Evropi zbog njegovog blagog ukusa i zlataste boje. Zbog njegove osobine da se veoma sporo ušećeri, odličan je za upotrbu sa onim namirnicama koje ga zahtevaju u tečnom stanju.
Bagremov med je čist, tečan i veoma lagan med i zbog toga je idealan za decu, ali ne mlađu od 12 meseci. Kada se nađe u ustima, oseća se njegov sladak ukus belog cveta bagrema.
Dobar je protiv nesanice, lošeg sna, vrtoglavice, umiruje nervni sistem. Najčešće i najdelotvornije koristi se u čajevima od kamilice, matičnjaka i kantariona.
Livadski med
Naziva se još i poljski ili cvetni, a u suštini je mešavina medova od raznih biljaka koje preko svojih cvetova luče nektar, a nema ih u dovoljnoj količini da bi se moglo govoriti o monolitnom medu.
Livadski med je bogatog i ugodnog ukusa, a može biti tamniji i svetliji. On se posebno preporučuje osobama koje su sklone polenovim alergijama. Ovaj med se dobija od raznih cvetova livadskog i grmovitog bilja. On snagom raznovrsnih sastojaka povoljno utiče na decu u razvoju, starije osobe, kao i sve one kojima je potreban odmor i dodatna energija. Specifična struktura biljnih vrsta, posebno onih planinskih, čine med prepoznatljivim.
Medljikovac - Šumski med
(Tamni šumski med, medun,) kristalizuje se već u saću. Popravlja malokrvnost, pogotovo nedostatak gvožđa. Uzima se u voćnim napicima ili sokovima od višnje, breskve ili kupine. U svom sastavu nema cvetnog meda. Koristi se i posle iscrpljenosti, nakon teških operacija. Trudnice treba da ga uzimaju tokom cele trudnoće.
Medljika ili medna rosa je slatka materija koja se pojavljuje periodično, u određenim vremenskim intervalima, na lišću pojedinog zimzelenog i listopadnog drveća, najčešće na listu bora, jele, smreke, vrbe, hrasta, pitomog kestena i dr.
Neki autori tvrde da ima medljike životinjskog i biljnog porekla. Međutim, prema višegodišnjim istraživanjima nekih inostranih stručnjaka, nije moglo da se utvrdi da biljna tkiva luče medljiku.
Medljiku proizvode neki insekti, najviše lisne vaši. One svojom rilicom buše list i prodiru do delova Iista kroz koje pod pritiskom kruže asimilati biljke. Ali i neki drugi insekti koji se hrane sisanjem slatkih biljnih sokova iz listiva i drugih delova nekih biljnih vrsta. Ove sokove lisne vaši na određen način prerađuju u medljiku, odnosno uticajem lisnih vašiju saharoza iz biljnih sokova se pretvara, uglavnom, u grožđani i voćni i neke druge više oblike šećera, pa se na taj način stvara pčelama za proizvodnju medljikovca, ili, kako još naziva, šumskog meda ili mana.
Koliko će se na lišću pojaviti medljike, zavisi skoro isključivo od klimatskih uslova koji deluju na razvoj insekata koji biljne asimilate prerađuju u medljiku. U zavisnosti od biljke ,godišjeg doba, meteoroloških prilika i vrste insekta medljikovac biva različit po svom sasravu i osobinama. Ako je, na primer, jesen topla i suva, zima umerena, a proleće rano nastupi, onda se može očekivati dosta medljike, i obrnuto.
Pčele rado sakupljaju medljiku sa lišća, odnose je u košnicu i od nje spravljaju medljikovac.
Medljikovac se razlikuje po osobinama i po hemijskom sastavu od meda koji potiče od nektara sakupljenog sa cvetova medonosnog bilja. Sadrži znatno više mineralnih materija. Medljikovac se, kao i cvetni med, razlikuje po kvalitetu, boji, ukusu, vremenu kristalizacije itd., što zavisi u prvom redu od vrste drveća sa kojeg se sakuplja medljika i od vrste insekata koji je proizvode.
Zbog male količine vode i veće količine smolastih, sluzavih i drugih materija u koloidnom stanju(dekstrini,belančevina i dr.) medljikovac ima veći viskoziteti gustinu, te se teže centrifuguje. Obično je tamne (ćilibarne, tamnomrko do crne) boje, ali može biti i svetliji ili sa sa zelenkastim prelivom. Neke vrste medljikovca (npr. sa hrastovog lišća) ostaje u tečnom stanju i po ekoliko godina, dok drugi rzo kristališu čak još u ćelijama saća, obrazujući gusu, sitnozrnastu masu nalik na sapu (npr. os jele) ili krupne kristale koji se talože a iznad njih ostane tečni deo (npr. sa lišća lipe i ariša). Medljikovac sa lišća vrbe ponekad kristališe u obliku suvog beličastog praha ili sitnog peska, koji se roni i pada na pod košnice.
Medljikovac je odličan za ljudsku ishranu, cenjen je i ima dobru cenu na domaćem i inostranom tržištu. Jedina mu je mana što nije pogodan kao hrana pčelama za prezimljavanje. Sadrži znatne količine nesvarljivih materija, a pošto pčele zimi ne mogu redovno da izleću na pročišćavanje, to se nesvarljive materije gomilaju u probavnim organima pčela radilica, pa dolazi do oboljenja i proliva. U težim slučajevima može uginuti izvestan broj pčela radilica, pa čak može doći i do uginuća celog pčelinjeg društva.
Lipov med
Dobar je protiv znojenja, prehlada sa kijavicom, olakšava kašalj i izbacivanje sluzi iz grla i nosa. Preporučuje se u ishrani novorođenčadi, dece, starijih osoba, osobama sa niskim pritiskom i srčanim tegobama.
Med od uljane repice
Med od uljane repice je jedan od cenjenijih medova u svetu. Poznat je po tome da pčele na ovoj paši dožive neverovatan razvoj. Istina je da su u vreme cvetanja uljane repice pčelinja društva u uzlaznoj putanji no to ne umanjuje kvalitet ovog meda. On je veoma bogat polenom i mineralima.
Ovaj med kristališe veoma brzo, već nekoliko dana nakom vrcanja. Za razliku od suncokretovog meda koji kristališe krupnim kristalima, med od uljane repice ima veoma fine sitne kristale, tako da podseća na mast. Zbog te osobine se mnogo koristi u mednoj kozmetici pri izradi raznih krema na bazi meda.
Kestenov med
Stišava bolesti organa za varenje, žuči i jetre. Najdelotvornije i najbolje koristi se u čajevima od kamilice, šipka i majčine dušice. Ovaj med nije dobar za ishranu pčela.
Kestenov med je taman, a tamna boja mu varira ovisno o podneblju ili godini, prepoznatljivog je mirisa i izrazito karakterističnog, pomalo gorkog ukusa. Snagom svojih osebujnih svojstava povoljno utiče na celokupni probavni sistem. Potiče rad creva, olakšava rad preopterećene jetre i žuči te štiti želučanu i crevnu sluznicu. Preporučuje se za bolesti probavnih organa: želuca, žuči, jetre i dvanaesto palačnog creva. Ovaj med ima izvanredno delovanje u oporavku od žutice. Preporučuje se uzimanje sa čajem od kamilice, šipka i majčine dušice. Čajeve sa medom od kestena treba uzimati nekoliko puta na dan i to jedan do dva sata nakon jela.
Kaduljin med
Izvanredno koristi kod suvog kašlja i prehlada, a olakšava i izbacivanje sluzi iz dušnika i bronhija.
Med od zlatošipke
Zlatni prut ili zlatošipka je biljka koja u krajevima oko ravničarkih reka cveta od kraja jula do sredine avgusta. Daje izuzetno aromatičan med.
Med od deteline
Osnova ovog meda je nektar iz sočnog bilja, prvenstveno iz deteline, koja se seje za ishranu stoke. Zbog toga je med blag, bistar i gotovo bezbojan. Miriše na seno i čvrst je. Njime se slade stanovnici Velike Britanije, Kanade, Sjedinjenih Američkih Država, Australije i Novog Zelanda.
Vreskov med
Pomaže protiv reume, bolesti mokraćnih kanala i bubrega. Najčešće se koristi u čajevima od breze, kamilice, i šipka.
Lavandin med
Je blag med, dobar u ishrani novorođenčadi (i male dece), kao i starijih koji boluju od neke akutne ili hronične bolesti. Naročito dobro pomaže srčanim bolesnicima, kao i osobama sa niskim krvnim pritiskom.
Ekspresni med
Nastaje kada se pčele hrane sokovima voća i povrća, mlekom i jajima. Tada se dobija med sa većim učešćem onoga što čoveku treba u ishrani. To se posebno odnosi na hormone i vitamine. Na ovaj način potrebne materije organizam lakše prima i prerađuje.
Otrovni med
Nastaje kada se med sakuplja u bliini nekih biljaka koje imaju otrove koji štete ljudima.