Pozdravchitj svima...Nova sam na sajtu koji me je vrlo odushevio svojom raznolikoshtju te evo naleteh i na "Svashtaru".Usput htela sam da dodam jedan chlanak na temu suhomesnatih proizvoda za koje znamo da su"nezdravi", no medjutim iznenadila sam se kad sam prochitala ovaj chlanak o Mortadeli...pa za utehu mnogima koji vole da je jedu odluchih da prosledim ovaj tekst.Nadam se da ce ljubiteljima"mortadele" biti zanimljiv!
Pozdrav od nenci iz Beograda!
Mortadela, ponos Bolonje
Subota, 14. februar 2009. 11:50
Prava italijanska mortadela, gastronomski ponos Bolonje, sigurno je najcenjenija vrsta kobasice proizvedene u ovoj regiji.
Mortadela, čiji nadimak "la grassa" (debela) u potpunosti odgovara njenom izgledu, već više od 500 godina proizvodi se u ovom delu Italije, ali se pretpostavlja da korene vuče još iz doba starog Rima.
Omiljena kobasica Rimljana nosila je ime farcimen mirtatum i imala je aromu mirte, a pravljena je pomoću tučka i avana.
Ime mortadela potiče od latinskih reči mirtatum (mirta) i mortario (avan), a način njene pripreme nije se menjao sve do srednjeg veka.
Današnji način pripreme mortadele je dosta drugačiji, što je i prirodno jer je i italijanska kuhinja evoulirala tokom vekova.
Mortadela di Bolonja pravi se od mlevenog svinjskog mesa, uglavnom manjih parčića koji se ne koriste za pravljenje drugih vrsta kobasica. Zapravo, mortadela je dokaz o snalažljivosti italijanskih uzgajivača svinja - prilikom njene pripreme nijedan upotrebljivi deo svinjskog mesa se ne baca.
Mlevena svinjetina potom se meša sa kvalitetnim salom, a potom se stavljaju začini poput soli, mlevenog i bibera u zrnu, korijandera, anisa, komadića pistaća i vina. Smesom se potom puni svinjsko ili goveđe crevo, a potom se, u zavisnosti od težine, kuva određeno vreme. Nakon kuvanja, mortadela se hladi kako bi se stabilizovala i dobila na čvrstini.
Da bi se došlo do krajnjeg proizvoda (onakvog kakav kupujemo u prodavnici ili mesari) moraju i da se ispune odeređeni uslovi. Na primer, odnos između mesa i sala mora da bude sedam prema tri. Struktura kobasice mora da bude čvrsta, a svako parče zahteva pravilno raspoređene količine masnoće - onih belih kružića koji su tako karakteristični za mortadelu...
Postoji i druga vrsta mortadele - mortadela di Amatriče. Ovo je dimljena verzija mortadele i potiče iz italijanskog grada Amatriče, koji se nalazi na Apeninima. Ova vrsta oplemenjena je raznim začinima koji uključuju i karanfilić i cimet. Nemačka i Amerika imaju svoje verzije mortadele (bolonja, boloni), ali ova mortadela ne poseduje karakteristične krugove masti, a i prilično je drugačijeg ukusa i kvaliteta.
Sečenje i serviranje mortadele (kao uostalom i većine italijanskih kobasica) vrši se po principu - što tanje to bolje. Tanji kolutovi mortadele daju lepši užitak i omogućavaju nepcu da apsorbuje suptilne ukuse mesa i začina.
Mortadela je izuzetno fleksibilna kobasica, koja se može konzumirati i kao predjelo i kao glavno jelo. Sjajna je u kombinaciji sa jajima, ako dodatak italijanskom omletu poznatom kao fritata. Kada su u pitanju testenine, mortadela služi kao dodatak još jednom italijanskom kulinarskom remek delu, a to su tortelini.
Naravno, pravi poštovaoci ovog delikatesa zadovoljiće se samo sečenom mortadelom, svežim domaćim hlebom i čašom dobrog crnog vina.
Kada se kupuje mortadela, treba paziti da se kupi količina koja će kratko trajati. Kao i sve druge kobasice ovog tipa, i kod mortadele će se ukus i aroma brzo izgubiti nakon što se iseče.
Za one koji vode zdrav život i prezaju od toga da konzumiraju mortadelu sa njenim čuvenim masnim kružićima postoji dobra vest. Nezasićene masti, kao one iz maslinovog ulja, neutrališu većinu masti iz mortadele. Nivo holesterola je na taj način izjednačen sa onim koji se nalazi u pilećem mesu.
Mortadela je, takođe, bogata proteinima, a ona originalna sigurno nije kontaminirana raznim veštačkim dodacima, bojama i aromama.
Mortadela može nekome delovati kao samo još jedan suvomesnati proizvod, ali ona je mnogo više od toga. To je delikates velike nutritivne vrednosti i može se čak ubrojati i u zdravu hranu. Ona je zapravo još jedan italijanski delikates koji ne samo da je sjajnog ukusa, već je i dobar za organizam.
(MONDO)