Zitarice

Jednom prilikom sam probala supu u kojoj je umesto rezanaca proso i mnogo mi se svidela pa sam juce orobila zdravu hranu...proso, raz, laneno seme, psenicne klice...
Ima li neko ideju kako bih mogla da ih spremim??
Teta u radnji mi je rekla da proso moze da se koristi kao pirinac, da moze da se stavi po jedna saka u sva moguca jela. Za raz je rekla da se prilicno duze kuva....

Psenicne klice su najbolje sirove u salatama, ako vec zelis onda kao i bjeli luk, kao persin dodaj nakraju pripreme 1-3minute, pripremama gube sve sto imaju za nas.

Lanenovo sjeme nemam pojma osim u hljebove.

Proso je zamjena rizi moze u sarmu isprobano al ga napola pripremi pa onda u jelo.

Ima na predjelima tema o prosu

sve žitarice, celo zrno (proso, ječam, raž, pšenica i sl), pšenične klice, laneno seme, suncokret, mekinje i golice pomešam sa jogurtom ili kiselim mlekom (3-4 kašike na 2dl) i eto moj doručak.

Anemona citat:

proso, raz, laneno seme, psenicne klice...

Sve pobrojano možeš staviti u testo za hleb ili pecivo... Pšenične klice su sušene, zar ne? Njih možeš koristiti umesto oraha u kolačima, samo ih malo propeci na suvom tiganju. Laneno seme može biti fino i u salatama, namazima, hlebu, čorbi, ali ga prethodno potopi u mlaku vodu na 10-tak minuta. Proso može u čorbe, i svuda gde bi inače stavila pirinač.
Ako sam bila od pomoći...

Klice



Klice su izvor potrebnih minerala i vitamina i služe u borbi protiv raznih poremećaja, a ne izazivaju nikakve nuspojave.
Ne jedu se sve klice već klice pšenice, soje, pasulja, sočiva, graška, pšenične trave, lucerke, zobi, prosa, potočarke, lana, ječma i slačice.
Mogu se uzgajati i u kućnim uslovima ali je potrebno malo strpljenja.
Klice sadrže 25 % više kalorija od mesa ali ne goje, nego organizam odmah snabdevaju energijom. U njima nema masti, holesterola. Stepen svarljivosti je 100%.

Klice sadrže savršenu kombinaciju svih potrebnih elemenata potrebnih za zdrav život.

Zdravlje našeg organizma zavisi od toga koliko imamo enzima u telu. U ljudskom telu je pronadjeno 3.000 enzima a u toku jednog minuta samo jedan enzim učestvuje u 36 miliona biohemijskih reakcija. Svaka ćelija proizvodi enzime, ali njihova proizvodnja je ipak ograničena.
Rodjenjem čovek dobija izvesnu količinu enzima koju treba da troši tokom celog života.
Nepravilna ishrana, stresan način života i bolesti zahtevaju ogromne količine enzima.
Količina koju smo dobili od prirode se vrlo brzo troši zbog čega postajemo meta mnogih bolesti.
Brzim trošenjem enzima dolazi do preranog starenja i slabljenja imunološkog sistema.



Klice su bogate enzimima.
Sadrže i vitamine A, B – kompleksa, C, D, E i K
Minerale Kalcijum, magnezijum, fosfor, hlor, natrijum, silicijum i kalijum.

Klijanjem semena višestruko se poveća količina vitamina.

Količina vitamina C se može povećati čak 27 puta, dva sata nakon klijanja karotin se povećava za skoro 200 %, B vitamin za 50%, E vitamin za 120%

Način pripreme

Mogu se grickati same ili poslužiti u pravljenju čorbi, peciva, hleba, kao dodatak kajgani, pici,sendvičima, sa šampinjonima, sirom, sojom, svežim povrćem.

Klice od soje

Pomažu pri lice osmanjenju holesterola, regulišu probavu, deluju prevetivno kod raka debelog creva, smanjuju patološki povećanu potrebu za insulinom, patološki povećan apetit, pomažu neurološkim poremećajima.

Klice od pšenice

Najukusnije su od svih klica. Što je zeleni deo klice duži, to je bogatiji vitaminom C.
Sadrže vitamin A, kompleks vitamina B.
Minerali : fosfor, kalcijum, magnezijum, kalijum, jod, gvoždje, mangan, bakar.
Bogate su belančevinam, ugljenim hidratima i lako su svarljive.
Sprečavaju zapalenja, čiste jetru, jačaju nervni sistem, uništavaju bakterije, regulišu varenje, održavaju krvni pritisak u granicama normale