јела из БУКОВИЦЕ кистањске

URDA

Quote::

баш интересантну тему кад сам прочитала о сурутки сјетила сам се кад сам била мала да ми је бака увијек правила "урду" то сам волила јести, а прави се од сурутке. У сурутку се дода мало сиришта и мало свјеже варенике, остави се да стоји Док се не олади, кашиком се покупи "урда". Није тога било пуно од једне сурутке , али се сир правио сваки дан па је било и сурутке и урде . Сад би одма ишла купити краву ,тако нешто се не може направити од варенике из картона .

Evo nesto za sve one koje nemaju vremena da kuvaju:

Sastojci:

komad kruva

mast (da nije istopljena) sto bjelja to bolja!

secer u zrnu ili mljevena crvena paprika


Namazati komad kruva sa masti i posuti odozgo šecer u zrnu ili mljevenu crvenu papriku (po želji).........i tako ponoviti više puta dok konačno svi budu siti.

P.S.
Nemojte samo da brojite kalorije !!!!

POLAČA KOD KNINA:

Quote::

E [b]CICVARA[/b] ,za cicvaru ti treba jagnjeća čorba, dobrog jagnjecog loja, i dobar jagnjeci masni sir a neki su koristili basu. Prvo stopišs loj a onda dodaješ brašno i čorbu pola kilograma braš.na ti je dosta,a čorbu dadavaš po potrebi . dok ti to mjesaš dodavaš sir , sira ti treba isto oko kilo. dobro mjesaj i nemoj dozvoliti da ti zagori, kada je cicvara gotova loj se počme odvajati od smjese (sir i brašno ) cicvara ima jednu žutu boja ...a pravimo je za Bozic,, Nemo je sada praviti na ovoj vrucini to je najbolje kada je zima i mnogo ladno. Srecno sa cicvarom, a puru mozes da pravis svaki dan,sa kiselim mljekom je najbolja ili u zimu sa kiselim kupusom..

Jecam sa suvim rebrima ili ORZA


1 čaša ječma (orze)(oprati ga),
1 kapula,
1-2 čenjaka luka,
1/2 kg suvih rebara,

Jecam oprani staviti da se kuva, u četri čaše vode, staviti dvije kašike paradajza konzerve, soli , jedna žlica vegete i dobro isjeckana kapula da se kuva,jedno sat vremena.
Dok se jecam kuva ,suva rebra se operu toplom vodom i dodaju se jecmu.Kada je jecam skoro gotov a naravno i rebra.

Onda se pravi zapreška,
Isjeckate cesnjak,stavi te ga u podgrijanu tavu, sa malo ulja, luk dobiva malo zlatnu boju , malo brasna, i crvene mljevene paprike (jedna kašika), mješaš i dodavašs ječmu,
kada stavljas u jecam zapresku on kljuca kao vulkan to znaci dobra je zapreska ispala.
Provajte ako nikada niste imali priliku da jedete ,Ja se nadam da će te voljeti.
Prijatno.

Kajgana

Dali se sjećate kada smo bili mali naše drage bake su nam pravili kajganu,a i ja danas pravim mojoj djeci.


Potrebno je 4 jaja,
4 šolje brašna,
pola kesice praška za pecivo,
soli,
1/2,solje mlijeka,i
4 šolje mlake vode;

U jednu obilatu činiju (kako moja baba reče), dobro izmjesati jaja ,mlijeko i postepano dodavati brasno,sol i prasak za pecivo,i mlaku vodu.
Kada se smjesa dobro izmješala, ostavite da se odmori jedno 10 minuta.
U jednu tavu zagrijati ulje ,ne mnogo ulja samo da pokrije dno tave...
Jedna i pol kacijola ,smjese stavljate u podgrijanu tavu i pečete,sa jedne i druge strane da ima jednu lijepu zlatnu boju..
Eto kada ispečete svu kajganu možete da je jedete tako a možete da stavite šećera, marmalade, slatko vrhnje, ili eurokrem...Prijatno ,

UŠTIPCI

ZA uštipke je potrebno
pola kg. brasna,
jedna kesica kvasca,
soli ,
2 jaja,
2 velike kasike ulja
i 2 kasike brendija
i pola litre vode:

U duboku posudu staviti brašno ,sol,dokisnuli kvasac,jaja,ulje,brendi (rakija),i mlaka voda se dodava po potrebi .Tjesto treba da se izmješa dobro,da bude glatko a onda ostaviti sa strane da dokisne jedno pola sata pokrit ga sa krpom.
Kada su ustipci (tjesto ) dokislo ponovo ga jos jednom dobro izmješate,kako da kazem da se dobro tjesto istuce sto je bolje istuceno bolje ce ustipci da budu.
A onda se podgrije tava sa uljem i sa kasikom vadis tjesto i stavjas da se peče...
U staro vrijeme ustipci su se pekli kada se islo na babine možda neko od naših mladjih posjetioca nezna sta su babine .

Babine su kada se u kuci rodi beba, kod kumova , sestre ili brata onda se nose pokloni i obavezno uštipci (jedna puna vangla)..

.Ustipci su se pravili za slave posebno za posne slave,tada se nisu stavljala jaja,...
Moja djeca ih vole sa šećerom .."ukusniji su" tako oni kažu.
Prijatno

Quote::

Ma nesto se ne sjecam domacih kolaca? Mora da su se nasi bojali da nam ne propanu zubi Napolitanke su bile dobre a i tvrdi kekis koji se kupovo na kilo u zadruzi. Imas li ti Biljo neki recept sa rogacima? Duska

Quote::

E, Душка, Душка... како се не сјећаш??? Наше су жене правиле 3 врсте колача: - Уштипке - Палаћинке, и - Жуте А ако у жуте (чувени рецепт са 6 кашика...) додаш мало и какаа, да прошара, ето ти и четврте врсте...

Quote::

Da ,da i ja se toga sjecam majka mi je tako pravila... Žuti kolac 6 kasika secera, 4 kasike brasna prasak za pecivo, vannila šećer, 6 jaja, dobro izmješaš jaja sa šećerom i vanilom onda dodas brašno i prašak za pecivo izmješaš . a prije mjesanja kolaca podgrijes rernu 250c . Podmažeš tepsiju iskreneš tjesu u tepsiju i peces 30 min. Eto ti Duska jos jednog recepta....

TORTA OD ROGAČA


TIJESTO:
• 10 JAJA
• 15 DKG ŠEĆERA
• 1 PRAŠAK ZA PECIVO
• 10 DKG MLJEVENOG ROGAČA
• 15 DKG MASLACA
• 20 DKG ČOKOLADE
• PEKMEZ OD MARELICE
• SOK OD POLA NARANČE


GLAZURA:
• 5 DKG ŠEĆERA U PRAHU
• 10 DKG MARGARINA
• 15 DKG ČOKOLADE ZA KUHANJE
• ½ DL MLIJEKA

Maslac i čokoladu otopiti na pari. Dodati šećer pa žumanjke, sok od naranče, rogač i na kraju umiješati snijeg od bjelanjaka. Peći na 180° C. Ohlađenu tortu prerezati na pola i premazati pekmezom. Preliti tortu glazurom od čokolade.

Kolač od ovčje skute


POTREBNO:

1/2 kg ovčje skute
15 dag mljevenog bijelog griza
5 - 10 dag suhih grožđica (po želji)
sitno nasjeckana ili ribana korica naranče ili limuna
1 prašak za pecivo
3 jaja
5 - 6 žlica šećera (po želji)
šećer za posipanje
margarin za podmazivanje pleha

NAČIN PRIPREME:

Sve sastojke istovremeno pomiješati (izmiksati) Peći na 200 C u margarinom podmazanom plehu. Visine smjese u plehu prije pečenja je cca 3 cm . Peći dok ne požuti i dok se na rubovima ne počne odvajati od pleha - približno 1/2 sata.

Kolač od rogača sa jabukama

POTREBNO:

4 jaja
1 šalica od kave šećera
1 šalica ulja
1 šalica brašna
1/2 šalice mlijeka
10 dag rogača
10 dag grožđica
3-4 naribane jabuke
5 dag čokolade
1 prašak za pecivo

NAČIN PRIPREME:

Sve sastojke po redu izmiksati i staviti peći na 220 stupnjeva. Na vrući kolač preliti čokoladnu glazuru.

Štrudla od suvih šljiva
POTREBNO:

8 kora za štrudle
½ kg suhih šljiva
10 dag mljevenih oraha
10 dag grožđica
20 dag šećera
1 vanilin šećer
malo cimeta

za sirup:
10 dag šećera
1 ½ dl vode
1 limun narezan na kolutiće

NAČIN PRIPREME:

Šljive oprati i očistiti od koštica, pa ih propirjati na laganoj vatri. Pirjati samo dok šljive ne omekšaju. Skinuti s vatre i dodati orahe, grožđice, vanilijin šećer i cimet. U premazani lim posložiti 4 kore, prethodno svaku od njih premazati uljem. Na kore rasporediti polovicu nadjeva od šljiva i oraha. Isto ponoviti i s drugim dijelom kora i nadjeva. Uviti u roladu, složiti u pleh i premazati uljem. Peći u zagrijanoj pećnici na 170 C, oko 25 minuta. Ohlađene štrudle preliti vrućim sirupom.
SIRUP:
10 dag šećera 1 ½ dl vode 1 limun narezan na kolutiće
Vodu, šećer i limun staviti da zakipi. Vrućim preliti ohlađenu pitu.

Štrudel od jabuka i trešanja


POTREBNO:

TIJESTO:
30 dag brašna
2 žlice ulja
1 žlica octa
oko 1,5 dl mlake vode
malo soli
NADJEV:
1,5 kg kiselkastih jabuka
šećera po želji
2 vanilin šećera
dosta cimeta
zlatne grožđice
sok 1 limuna
korica 2 limuna neprskana
oko 5 dag sjeckanih oraha (može i više)
trešnje ili višnje po želji
DODACI:
maslac
prezla

NAČIN PRIPREME:

Od navedenih sastojaka umijesite glatko tijesto, pa ga malo tucite o radni stol da se bolje izradi. Mora biti pod rukom glatko. Namažite ga uljem i prekrije prozirnom folijom. Neka se odmara najmanje pola sata. Na pobrašnjenom stolnjaku najprije valjkom razvučemo tijesto, malo ga namažemo uljem i dalje rukama pažljivo razvlačimo da postane skroz tanko -prozirno. Deblje krajeve tijesta odrežemo. Poškropimo ga rastopljenim maslacem ,zatim stavimo prezlu koju smo prepržili na maslu ali samo na otprilike 1/3 tijesta. Jabuke ogulimo, narežemo na listiće i polijemo sokom od limuna.Na prezlu stavimo jabuke izrezane na listiće, očišćene trešnje ili višnje, šećer, vanilin šećer, grožđice koje smo malo natopili u rumu, cimet, limunovu koricu i sjeckane orahe. Ako stavljamo višnje pospemo nadjev i sa malo mljevenih oraha ili prezlama jer višnje puste vise soka od trešanja. Sa stolnjakom zarolamo tijesto sa nadjevom u savijaču-strudel. Pažljivo prenesmo na lim namazan maslacem. Štrudel namažemo rastopljenom maslacem i stavimo peci oko 40-tak min na 180 stupnjeva. Pečenje ovisi o pećnici.

MEDVJEĐE ŠAPE

POTREBNO:

500 g brašna
250 g margarina
250 g oraha
250 g šećera
3 jaja
šećer u prahu

NAČIN PRIPREME:

Od svih sastojaka (osim šećera u prahu koji služi za posipanje) umijesite tijesto. Kalupiće u obliku šapa obilato namažite margarinom ili mašću i pospite brašnom, utisnite tijesto i polako ispecite. Pošećerite ih tek kad se ohlade. Najbolje su kad odstoje nekoliko dana.

Štrudla od šljiva

Sastojci

* Za kore: 35 dag brašna
* 2 žlice ulja
* 2 žumanjka
* 2.5 dl mlake slane vode
* 1 žlica octa
* ulje ili margarin za mazanje

ili 40 dag gotovih tankih kora

* 1-1.5 kg šljiva
* 6 dag krušnih mrvica
* 15 dag šećera
* po želji 12 dag mljevenih oraha, cimet
* šećer za posipanje

Priprema
Od svih sastojaka zamijesite tijesto. Mijesiti treba dosta dugo dok se ne prestane lijepiti. Tijesto zatim podijelite u onoliko dijelova koliko ćete svitaka napraviti. Svaki dio tijesto oblikujte u kuglu, lagano namažite uljem da se ne stvori korica i ostavite pod vrućom šerpinjom pola sata. Tijesto zatim stavite na pobrašnjeni stolnjak i polako razvlačite skupljenim šakama dok ne postane prozirno. Deblje krajeve odrežite.
Za nadjev očistite i narežite šljive, te ih rasporedite po tijestu. Posipajte mrvicama, šećerom i po želji orasima. Smotajte štrudlu, premažite masnoćom i pecite. Pečeno posipajte šećerom.

Quote::

ROGAČ - mediteransko zimzeleno drvo koje naraste i preko 10 metara. Tijek sazrijevanja plodova, rogača traje gotovo godinu dana. Kada je zreli može se konzumirati svježi kao slatka grickalica. S mljevenim rogačem može se napraviti kolač po receptu za orahnjaču. Pržen i samljeven može poslužiti kao zamjena za kavu ili kakao. U Grčkoj od njih peku rakiju.

Quote::

Cokolada Procena cokolade treba, po nasem misljenju, da dovede do odbacivanja uzimanja cokolade kao podesne hranljive namirnice zbog tri razloga: (1) zbog njene svojstvene hemijske toksicnosti (otrovnosti), (2) aditiva koje je potrebno dodati da bi bila ukusna, i (3) zagadjivaca koji se javljaju u cokoladi zbog nehigijenskih metoda berbe i primarne proizvodnje. Razmotrimo svaki od ova tri razloga posebno. Svojstvene hemijske karakteristike cokolade Cokolada je po svojoj prirodi veoma neukusna, jer je gorka i neprijatna. Proces obrade cokolade je takav da ona postaje veoma alkalna, sto je cini jos gorcom, pri cemu se sam proces smatra nezdravim. Gorak ukus se uopsteno smatra neprijatnim. Takav ukus je obicno povezan sa stetnim alkaloidima, pirolizatima i drugim otrovnim supstancama. Osecaj neprijatnog ukusa predstavlja upozoravajuci signal da se nesto potencijalno stetno nalazi u ustima. Prikrivanje stetnog agensa secerom i zacinom ne uklanja opasnost. Teobromin iz cokolade je osnovni metilksantin, jedan od stetnih alkaloida koji prouzrokuju abnormalan rast zlezda, stimulaciju centralnog nervnog sistema, nesanicu, depresiju i nervozu. Teobromin je prisutan u kakaou koji se koristi za dorucak u kolicini od 1-2%!(51) Poznato je da soli teobromina prouzrokuju nelagodnost u stomaku, rumenilo koze uz osecaj topline i opsti ili lokalizovani svrab. Bubrezi i jetra su uglavnom ukljuceni u detoksifikaciju (otklanjanje otrova) i izlucivanje supstance. Ako bubrezi rade slabije, teobromin se moze nagomilavati do visokog nivoa u krvi. Drugi metilksantini, verovatno kofein i teofilin, koji se takodje javljaju u cokoladi, pojacavaju nezeljene odlike njenog hemijskog sastava. U toksicne (otrovne) efekte teofilina spadaju nadrazivanje stomaka, uz nelagodnost, mucninu i povracanje kao i stimulaciju nervnog sistema. Nedavno je cokolada optuzena za moguce izazivanje uvecanja prostate kod muskaraca. Posto je poznato da cvorovi u prostati koji su slicni tumorima u dojki povecavaju rizik od raka, treba se sve uciniti kako bi se sprecio takav rast. Sve vrste kakaoa sadrze vise tanina po solji u odnosu na kolicinu u prosecnoj solji crnog caja. Tanin je povezan sa odredjenim vrstama raka sistema za varenje. Deca ce verovatnije imati probleme sa mokrenjem u krevetu ako im se daje kakao. Sadrzaj kofeina moze da bude i do 112 miligrama po solji napitka od kakaoa. Smatra se da kakao ometa apsorpciju kalcijuma. Visok nivo fosfata koji se javlja tokom metabolizma kakaoa nastaje usled smanjenja nivoa kalcijuma u krvi. Prema tome, suprotno od saveta koji ponekad daju lekari i dijeteticari, cokoladno mleko nije dobar nacin da deca koja rastu dobiju kalcijum!(52) Kakao koji uzimaju deca moze u stvari da veze kalcijum i druge hranljive sastojke koje dobijaju iz odlicnih izvora kao sto su povrce, integralne zitarice, mahunarke i voce. Cokolada sadrzi 0,45 do 0,49% oksalne kiseline. Oksalna kiselina moze da se kombinuje sa kalcijumom i da formira nerastvorljivo jedinjenje, kalcijum-oksalat, koji se izbacuje iz tela, jos vise uma-njujuci kolicinu dostupnog kalcijuma u crevnom sistemu.(53) Aditivi koji se moraju dodati da bi se maskirala gorcina Velika kolicina secera je neophodna kako bi cokolada bila ukusna. Secer remeti apsorpciju i koriscenje kalcijuma, smanjuje sposobnost belih krvnih zrnaca da unistavaju klice, ometa razmisljanje, podstice neposlusnost i lose ponasanje kod dece, i izaziva propadanje zuba i cir zeluca. Stavise, sa cokoladom se moraju kombinovati neke vrste uljanih emulzija kako bi se odstranio njen neprijatan ukus i zrnasta struktura. Obicno je ta emulzija mleko, krem ili ulje od zitarica sto proizvodi masnu i nezdravu hranu. Svaka razumna porcija cokoladnog mleka ce usporiti varenje i izazvati fermentaciju (delimicno razlaganje velikih molekula hranljivih materija). Kada se pojedu, masti mogu da prouzrokuju grupisanje crvenih krvnih zrnaca, blokirajuci kapilarnu cirkulaciju u mozgu i smanjujuci mentalne sposobnosti. Cokoladno mleko definitivno nije hrana za decu. Ucitelj osnovne skole iz jugoistocnog dela Novog Meksika je 1988. godine, sumnjajuci da je cokolada krivac za cesto neprihvatljivo ponasanje svojih ucenika, odlucio da izvrsi mali eksperiment. Iako su njegovi ucenici imali naviku da svakog dana donose obilne kolicine cokoladnih slatkisa kako bi ih jeli tokom pauza, rucka i tokom bilo koje druge prilike koju su mogli da nadju, on je jedan dan zabranio njihovu upotrebu do poslednjeg casa. U preostalom casu do kraja skolskog dana, dao je test iz matematike koji je sadrzao niz problema umerene tezine. Ucenici su se brzo udubili u tihi svet brojeva. Ucitelj je setao izmedju njih, uocavajuci kako se vrsi uredan i pazljiv rad. Petnaest minuta od pocetka testa, ucitelj je dao tanku tablu cokolade svakom uceniku. Zudno otvarajuci svoje slatkise, ucenici su ubrzo poceli da mljackaju i resavaju zadatke. Nakon samo nekoliko minuta, u ucionici je vladala neobicna promena. Tiha ozbiljnost je zamenjena nemirnoscu i gubitkom paznje. Preciznost pisanih znakova se izgubila. Manje smetnje su izazivale pricu i opste nemirno ponasanje. I najveci deo vremena, ucenici vise nisu mogli da resavaju matematicke probleme. Eksperiment nije vrsen pod naucnim uslovima, ali je bio dovoljan da ubedi ucitelja da cokolada, ili nesto u njoj, nije bilo prijatelj obrazovanju. Kontaminanti u cokoladi Vecina plodova kakaoa se proizvodi u zemljama u kojima je sanitarni nivo uglavnom daleko ispod nivoa u SAD. Evo nekih informacija koje su i zanimljive i korisne: Kakao je malo, lepo drvo, prilagodjeno na tropske regione sveta, gde se godisnje proizvode milioni kilograma cokolade, mlecne cokolade i kakaoa u prahu. Tropske oblasti u zapadnoj hemisferi kao i Gana, Nigerija, drzave zapadne Afrike, Samoa, Madagaskar i Cejlon uzgajaju to ukrasno i komercijalno drvo. Plodovi ovog drveta su postali komercijalni proizvod za svetsku potrosnju u 17. veku. Kortezu se pripisuje zasluga za uvodjenje plodova kakaoa u Spaniju 1528. godine. Secerna trska je u to vreme postajala komercijalno istaknuta i koriscena je za zasladjivanje cokoladnih napitaka. Cokolada je u pocetku koriscena kao hladni napitak i cesto je bila vrlo gusta, tako da je kasika mogla da stoji u uspravnom polozaju u njoj. Prodavnice cokolade su otvorene u Londonu vec 1657. godine kako bi bogatim ljudima prodavale pomodna pica. Kakao je izraz koji se koristi za drvo, a farme na kojima se ono uzgaja zovu se farme kakaoa. Kakao se definise kao namirnica koja se priprema zagrevanjem i mlevenjem "ociscenog" semena kakaoa. Cokolada je cvrsta ili poluplasticna namirnica koja se priprema finim mrvljenjem do tacke pulverizacije (drobljenja) kakaoa. On sadrzi najmanje 50% masti. Izraz "kakao" se takodje koristi za prah nacinjen od izdrobljenog komada koji ostaje nakon pravljenja putera od semena kakaoa. Puter od kakaoa predstavlja mast kakaoa, koja je u cvrstom stanju na sobnoj temperaturi sa tackom topljenja izmedju 33 i 34,5 stepena Celzijusa. Seme kakaoa se formira u mahunama dugim 15 - 25 centimetara u zrelom stanju, i variraju u boji izmedju zelene, crvene i zute. Svaka mahuna sadrzi 25 - 50 semena i jedna mahuna daje izmedju 28 i 57 grama suvog semena. Prosecno drvo nosi plodove cele godine, ali proizvodi samo 20 - 30 mahuna ili oko 1 kilogram suvog semena godisnje. Mahuna sadrzi belu pulpu koja je ukusna i koristi se za pravljenje pica i zelea za dezert, ali je semenje gorko i steze grlo. Ono ima belu, veoma bledu ljubicastu ili tamno purpurnu boju. Cokolada se pravi od semena. Mahune se seku sa drveta i razvrstavaju po tipu i kvalitetu. Mahune se otvaraju i semenje se vadi. Sada je sve spremno za proces fermentacije koji se odigrava 3 - 8 dana. Na vrhuncu fermentacije, temperatura moze da dostigne 40 stepena Celzijusa. Fermentacija se odigrava u kutijama, na prostirkama ili u pletenim dzakovima. Fermentacija je neophodna za razvoj ukusa cokolade. Tokom procesa fermentacije, sopstveni enzimi semena i divlji kvasci ubrzavaju proces fermentacije. Fermentacija se uglavnom odigrava u dvoristima lokalnih farmera. Tokom tog procesa, deca i odrasli prelaze preko gomila; insekti, glodari i male zivotinje prave gnezda u tim gomilama, i tokom primarnog dela proizvodnje cokolade moze doci do razlicitih vrsta kontaminacije (zagadjenja). Pokazano je da se velike kolicine aflatoksina (agens iz budji koji proizvodi rak) mogu naci u semenu kakaoa.(54) Mnogi hemicari su izvestili o kontaminaciji kakaoa aflatoksinom. Aflatoksin je jedan od najmocnijih poznatih agenasa koji izazivaju rak. U knjizici koju je izdalo Americko ministarstvo zdravlja i socijalne politike pod naslovom "Defektni nivoi kontaminanata u hrani", lista "trenutnih nivoa prirodnih ili neizbeznih defektnih nivoa u hrani" nabraja prirodne defektne nivoe u cokoladi u obliku "insekatskih, glodarskih i drugih prirodnih kontaminanata" koje dopusta FDA: "U cokoladi i cokoladnim tecnostima koje se koriste za proizvodnju takvih proizvoda kao sto su Hersijeva (Hershey´s) cokolada dozvoljeno je do 120 fragmenata insekata po solji (227 grama) ili dve dlake glodara po solji." Obicna Hersijeva cokolada je teska 20 grama, sto znaci da svaki put kada jedete tablu cokolade, ona moze da sadrzi dlaku glodara i 16 delova insekata, a da i dalje ima blagoslov FDA. Kada citam ove podatke, srecna sam zbog rogaca i velikog broja proizvoda nalik na cokoladu, koji se prave od njega, a koji imaju daleko manju verovatnocu kontaminacije. Nakon fermentacije, semenje se susi na suncu ili u peci, a zatim je spremno za prevoz brodom do proizvodjaca cokolade. U fabrici se seme przi i stavlja u masinu koja ga lomi i uklanja ljuske. Seme kakaoa se zatim stavlja na celicne valjke. Posto seme sadrzi 53 - 54% masti, proces mrvljenja proizvodi cokoladnu "tecnost" cvrstine nalik na puter od kikirikija. Aditiv za alkalinizaciju kiselog semenja ili "tecnosti" dalje potamnjuje kakao i menja ukus kako bi bio blazi. Kakao puter se odvaja uz pomoc ogromnog pritiska i toplote, i koristi se u farmaceutskim preparatima, kozmetici, sapunima i drugim proizvodima. Posto se secer i masti izlucuju iz poslastice, dodaju joj se aditivi kako bi se sprecilo izbijanje tih materija na povrsinu. Probano je sa raznim aditivima ili modifikacijama masti, ali nijedan nacin nije potpuno zadovoljavajuci u sprecavanju migracije masti. Uzeglost masti se obicno moze uociti nakon skladistenja na 30 stepeni Celzijusa, u roku od 6 do 12 nedelja. Neprijatan miris nagovestava prisustvo stetne promene koja se javlja sa starenjem masti. Uzeglost se moze odloziti dodavanjem razlicitih sastojaka ukljucujuci pivski kvasac ili koncentrate priremljene od ovsenog brasna u kolicinama koje su jednake kolicini od ukupno 3% ukupne tezine smese. Agensi za menjanje belancevina se dodaju kako bi se obezbedila glatka struktura, sto dalje poremecuje ravnotezu sadrzaja hranljivih materija prema masnoci.(55) U cokoladnom prahu ili presovanom komadu ne sme biti vise od 75 fragmenata insekata u 3 supene kasike praha. Mnoge osobe koje veruju da su alergicne na cokoladu su u stvari alergicne na zivotinjske delove koji se nalaze u cokoladi. Cetiri procenata semenja kakaoa moze biti zarazeno insektima. Zivotinjski ekskreti (kao sto je vidljivi izmet pacova) ne smeju da premase 12 miligrama po kilogramu cokolade! Ako biste zeleli da dobijete vise informacija o ovom pitanju, mozete ih dobiti od FDA Guidelines and Compliance Branch, Bureau of Foods (HFF-3 12) 200 C. St. S.W., Washington, D.C. 20204. Izgleda neobjasnjivo da je cokolada ikada mogla da se smatra kao dobra hranu za decu. Casopis The Ladies Home Journal je oktobra 1930. godine sadrzao oglas za Bejkers kakao koji je glasio: "Nedeljna poslastica je postala dnevna radost i Dzimijeva tezina se popravila." Sramota je sto je deci ikada davan bilo kakav proizvod od kakaoa. Iako cokolada moze da izazove da deca piju vise mleka i jedu vise secera i masti, u eksperimentima na misevima dodatno mleko ne rezultuje poboljsanjem ishrane, vec samo dovodi do povecanog procenta telesnih masti!(56) Jedan 11-ogodisnji decak je smesten u bolnicu zbog bola u stomaku i povracanja krvi. Iznenada je razvio male tacke od krvarenja u kozi sirom tela, stanje koje se naziva "purpura". Dok je bio u bolnici, otkriveno je da se njegovi napadi krvarenja koze i bola u stomaku mogu izazvati u roku od nekoliko minuta od davanja cokolade, bilo preko usta bilo koznim testom.(57) Cokolada je takodje cest uzrok svraba anusa (pruritus ani), nelagodnog svraba oko anusa, zavrsnog dela rektuma. Prestanak uzimanja cokolade rezultuje brzim prestankom svraba.(58) Sto se nas tice, nas nivo prefinjenosti u hrani bi trebao da bude dovoljan da zbog bilo kog od gore spomenutih odlika trajno izbacimo cokoladu iz ishrane. Dostupna je dobra zamena za cokoladu koja ce se daleko verovatnije uzgajati i ubirati pod sanitarnim uslovima. Govorimo o rogacu. U sva tri navedena pogleda on predstavlja bolji proizvod od cokolade. Laksi je za pripremanje hrane u odnosu na cokoladu i veoma je ukusan. Ima blag ukus i prirodno je sladak. Preporucujemo ga kao nadmocniju namirnicu u odnosu na cokoladu ili kakao.