јела из БУКОВИЦЕ кистањске

Kistanje, smem li se umešati malo?

Paštafažol

Namočite gra (pasulj/grah) preko noći. Nalijte novom ledenom vodom i stavite na vatru. Kad je napola svaren, odlijte vodu, nalijte opet ledenu, u grah dodajte: par češnjeva bijelog luka ucelo, par listova lovora, glavicu kapule (crnog luka) zasečenu (ne rasečenu do kraja!) na 4, par zrna bibera, glavicu celera i koju mrkvu (šargarepu), kuhajte dalje.
Sa strane popržite glavicu kapule, sitno seckanu, sa malo špeka (slanine), dodajte crvene paprike (aleva, mlevena) pa sklonite s vatre. Iz gra izvadite kapulu, bijeli luk, lovor, te ih bacite, pa dodajte popržene kapulu i špek. Celer i mrkvu iseckajte, pa vratite natrag da se kuha.
U gra dodajte soli, bibera, list celera, konšervu (pastu od paradajza/rajčica), malo bosiljka, zeru vode ako treba. Ostavite na vatri da se malo zgusne.
Sa strane skuhajte paštu (testeninu), al dente. Ocedite i ubacite u gra.

Prijatno

Prije nego dodam svoj recept za GRA I PAŠTA ( PAŠTAFAŽOL ) evo jedne delicije za SLA(d/n)OKUSCE:

Quote::

I sad bi ka valjalo opet malo o slanim stvarima: PRŠUT NA MASLINOVOM ULJU popodne, ljeti... Sastojci: dvaes deka pršuta maslinovo ulje 5 - 6 maslina malo bijelog vina kako spremiti ? lako! DomaĆi pršut narežemo na šnite, stavimo na vrelo ulje. Pofrigamo i pri kraju friganja podlijemo bijelim vinom. Poslužimo sa maslinama. I na kraju , ali jela, opet to sve dobro prelijete dobro razladjenim bjelim vinom ( negdje ispod odrine )... La Kuzina fox

kistanje citat:

ROGAČ I PELINKOVAC

Pravila ali u kalupu za mafine... a ukus je.... mmmmmmmmnjam hvala, Kistanje, na receptiću!

Ево послије дужег времена да поставим један стари буковачки рецепт.

Моја матер је често спремала овај колач са смоквама, а у јучерашњем МАГАЗИНу, недјељном додатку Политике, нађосмо овај рецепт скоро па у идентичном облику како сам ја запамтио овај колач у дјетињству.

КОЛАЧ СА СМОКВАМА

САСТОЈЦИ:
пола киле брашна пшеничног.....1725 калорија
40 дека смокава свјежих.............296
20 дека шећера...........................794
кесица сувог квасца
10 дека маслаца..........................735
4 јаја...........................................648
1 децилитар млијека......................35
стругана корица лимуна

укупна калоријска вредност колача 4233 калорије.

ПРИПРЕМА:

Одеш у врта иза куће и убереш свјеже смокве оне најбоље од своје врсте, није важно дали су црне или бјеле, само да су слатке.
Шта не оде у колач поједеш .
Размекшај маслац поред врућа шпорета и умути са шећером,па додај размућена јаја и полако сипај просијано брашно ( ми смо користили интеграјмо пшенично) са квасцем и стругану корицу лимуна уз постепено доливање млијека.
Масу разлиј у поуљену тепсију, и одозго ређај преполовљене свјеже очишћене од корице смокве ( обрати пажњу да није која почела да трули или недјбоже да је оста који мрав!!!)

стави тепсију у пећницу на 180 степени око три кварта сата( 45 минута).
кад је колач печен, може се псути прах шећером, ало и не мора јер су смокве изузетно слатке.



ПРИЈАТНО!

Quote::

Смоква - има доста калија и влакана, али и витамина Б6 који је потребан за добро расположење. Смањује холестерол и спречава задржавање вишка воде у организму. Једна смоква има од 37 до 48 калорија, 0 масноће и 2 грама влакана. Свјеже смокве су најукусније, али неки више воле сушене и једу их као грицкалице које доносе много енергије и препоручују се спортистима.

....smokveee .......ako nadjem smokve na pijaci,odmah ovo pravim

KOLAČ OD GROŽĐA

U loncu u kojem ste 2 l crnog vina reducirali na 1 l zgusnite preostali varenik s 0,5 kg griza i 10 dag grožđica,( А kad je doba моštenja vina, i s 5 dag opni od crnog grožđa.) Kuhajte smjesu dok sasvim ne ugusti.
Ubacite po 10 bajama i lješnjaka, dodajte žlicu meda,
stavite u kalup i pecite u pećnici 45 minuta na umjerenoj vatri.
Ohladite kolač i služite ga izrezan na četvrtaste ploške.

ЋУКТЕР НА СТАРИНСКИ НАЧИН

захваљујући г. Јовану Ракићу , фотографу из ВариВода у Буковици, сачувана је слика традиционалног начина спремања ћУКТЕРА.
слика са сајта МОЈЕ-КИСТАЊЕ

moje-kistanje.net

novi recepti

o likerima

торта ЛАБУЂЕ ЈЕЗЕРО

www.moje-kistanje.net/...mna_39.htm
Tog ponedjeljka, 8 jula 1929 godine, za vreme posta svetih Apostola, u ranim popodnevnim satima iz Benkovca, gdje je obišao i otvorio novosagrađeni Dom zdravlja i upriličen mu svečani docek i ispraćaj, u automobilskoj koloni starom napoleonovom makadamskom cestom - pristigao je ujedinitelj i veliki vladalac Njegovo Velicanstvo Aleksandar I Karadordević, Kralj Srba, Hrvata i Slovenaca u Kistanje na putu za Manastir Krka. Na raskršću ispred zgrade Općinskoga Suda (sudeći po katastarskoj karti koja se čuva u arhivu Splita ozidana je negdje u vreme između 1888 i 1895, koje su godine zidanja pravoslavne crkve Sv. Kirila i Metodija i katoličke crkve Prikazanje Presvete Bogorodice, a na kojoj se ne nalazi ucrtana zgrada Doma Srpske Općine 1906, koja je vremenski tačna za lociranje obzirom da je imala uklesanu ploču ispisanu ćirilicom iznad prozora koji se nalazio iznad ulaznih vrata.
Kako je dan posjeta pao u PONEDJELJAK, to se i brižljivo birao jelovnik da se ugosti najdraži gost. Za pripremu jela angažovane su sluškinje i kuvarice iz najuglednijih kistanjskih kuća (veletrgovca šjor Nike Jankovića, pošmajstorice Korolije, trgovca Budimira, trgovca Šegana, bivšeg gradonačelnika Lalića, Vujasinović, Martić…)

Većina jela koja se našla tog dana na trpezi bila je brižljivo planirana mjesecima unapred, skoro od dana kada se saznalo za planiranu posjetu Kistanjama Njegovog Veličastva Aleksandra I Kralja Srba, Hrvata i Slovenaca. Cijelo proljece u kužinama viđenijih kuća kuvarice su isprobavale recepte koje su čuvale u svojim rukom pisanim Ricetama od kužine (receptima za kuvanje), ili one koje su bile nepismene naprosto uvježbavale zapamćeno u glavi spremanje određenih jela koje su naučile uz starije sluškinje. Često su najjednostavnija jela upravo i najljepša, ali se nisu ustručavale u svojoj kreativnosti, mašti, idejama ma kako im se činile manje ljepe nego što su zamislile. Vjerovale su u sebe, žene koje u kuhinji nisu morale mjeriti i vagati šećer, brašno, već su to cinile sa lakoćom, stilom, nježnošću i najvažnije sa ogromnom ljubavlju! Zato je svako njihovo jelo bilo najmirisnije i mekše!

Ovom pričom i na ovaj način odaćemo priznanje ženama koje nisu znale za bol i vreme, u kuvanju su nalazile svoju sreću i obavezu! Ono što nam poklanjaju i danas, jeste spremanje po njihovim Ricetama đe će duhovi naših milih baka kuvati, mjesiti, peći, filovati u ogromnoj kuhinji i što je najljepše od svega podučiti i nas mlade nekima od svojih vilinskih tajni!!!

Nije im bilo lako kao današnjim damama koje stoje ispred špakera: trebalo je pažljivo planirati sve namirnice, na vreme ih nabaviti, same su morale umijesiti tjesta i pašte, nije bilo extra-super-mega marketa u kojima sve stoji na policama i samo pazariš sa spiska. Nije bilo interneta, a ni običnoga telefona kojim bi barem uštedile vreme - nego uputiš se pješke, klaj - klaj, tamo đe trebaš poruku usmeno predati, par dana prije nego li ti koja namirnica treba, jer i dobavljači (sve seljaci iz okolnih mjesta potrebovali su vreme da obezbjede traženu robu, sira, jaja ili slično…) i da utanačiš sve u minut kad da ti se dostavi na kućnu adresu, uglavnom bez pismene obaveze, samo tvrda vjera na riječ.
Koliko je samo vremena i brašna potrošeno da se naprave najukusniji fjoki za juhu. Trebalo je izabrati najbolje brašno iz najboljih mlinica (sve redom vodenice sa kamenim žrvnjima) ali i znati od čije je šenice meljivo, kako je čuvana i esu li kašuni bili čisti i bez plisni, eli dobro žito provijano i dal je bilo kukolja u žitu na njivi, eli žito sa njive koja se đubrila ovčijim ili kravljim đubrom, kolko je prošlo od prošlog navoženja đubra na njivu...
Kako su veletrgovci imali na ambarima raznije žita iz raznije krajeva Bukovice, koju su seljaci trampili za nedostajuce kućne potrepštine, to su njihove kuvarice imale veliku ulogu u odabiru šenice koja se nosila na meljavu u brašno. Lakše im je bilo samo ako su uzimale šenicu sa gazdinih njiva, jer su tada manje trošile postole znajući za sve radnje na gazdinim - „njihovim“ njivama od ostalih sluga koji su tu radili.
Ovčiji đubar je moga davati posnoj bukovačkoj zemlji dobar urod do osam godina, ali najbolja šenica je sa njiva koje su odpreklanjske godine đubrene i njesu imale kukolja ka ovogodišnje nađubrene, jer su seljaci iznikli kukolj iz ovčiji brabonjaka dvi godine ručno trebili med' tek klasalim žitom i dogodine kuruzom, pa se od treće godine znatno smanji broj tog korova koji se uvlači u žito, pa samim tim i meljivo nema grk okus. Ako bi i ostalo kukolja u žitu u polju, onda se srpom žela šenica neđe na pola stabljike, jer su se do te visine penjale stapke kukolja sa mahunom u obliku ptičiji nogu zapetljavale u žitu. Poslje se nosilo žito na guvno da se ovrše pod kopitima konjskim, provije na vjetru i još jednom u sitnici (sa krupnim okcima) okruži žito - sitna nečist ispane kroz otvore sitnice, a krupnija trina ostane nakon kruženja na sredini sitnice. Tako pripremljena šenica se dalje nosila na meljavu u mline na vodu.

Vodenice iz koji se donosilo brašno bile su stacionirane na više bukovačkih lokacija: na Brljanu na ljevoj obali Krke poviše manojlovačkog buka bile su prominskije mlinara Čorića, Kalabića i Bagića, a podno buka voševačke Manojlovića na desnoj obali, na Roškom slapu miljevačke vodenice. Na Zrmanji su bile u Erveniku kod Butige, kod mosta u Mokrom polju ...
Svaka kužina imala je u ono doba kao obavezne rekvizite više vrsta sita za prosijavanje brašna.Sito za sijanje kuruznog brašna imalo je najveća okca, zatim sito za sijanje šencanog brašna za kruv koje je odvajalo mekinje od brašna, i za fino sijanje brašna za kolače koristilo se svileno sito koje je umjesto metalne rešetke imalo žutu svilu, ispod koje bi izlazilo fino bjelo brašno.

NA TRPEZI LJUBAVI na dne 08.jula 1929.godine u manastiru sv. Arhanđela Mihajla našla su se sljedeća jela:

kruv ispod peke manastirski
kruv sa maslinama od Perićke
riblja pašteta (na brusketima) od Simičinke
baškot sa maslinama - Brusketi od Isičinke
bakalar sa slanim srdelama iz kuće Maleševića
bakalar al bianco iz kuće Maleševića
Bakalar u teći od Milke Ðokinice
slane srdele u maslinovom ulju
juha od pastrve iz kuće pošmajstorice
pastrva na lešo iz kuće pošmajstorice
fjoki sa pastrvom i cukinima iz kuće pošmajstorice
rječni rakovi u šugu od pomidora šljivarki sa murtelom iz kuće pošmajstorice
zrmanjska pastrva na gradele
mlada zelena salata sa rigom
salata od cikle i hrena
blitva na lešo sa mladim krumpirima
blitva sa kosicama i bobom od Cvjetkovića
šnicla od španjaka od Budimiruše
blitva i slanutak od Budimiruše
krumpir sa hrenom
restani krumpir
posna torta od Milke Ðokinice
domaći marcipan
posne vanilice pošmajstorice
ćukter od vranca iz kuće pošmajstorice
ćukter od debita iz kuće pošmajstorice
posni kolač, riceta iz kuće pošmajstorice
štanglice – riceta iz kuće Živkovića
posne štangle od smokava i bajama, riceta iz Baljkovića kuće
posne kuglice od mljevenih orasa od Marte Čotrinice
posne kuglice od jabuka od Marte Čotrinice
posni kolač od jabuka petrovača iz kuće Lalića (Pojkine matere)
posni keks na mašinu iz kuće Šegan
posna pita od jabuka iz kuće Šegan
posne krofne iz kuće Šegan
štrudla sa pekmezom iz kuće Šegan
džem od ogrozda !!!!!!! ovo je kralj pohvalio
džem od šljiva bjelih
džem od ribizle
marmelada od murava
marmelada od smokava
marmelada od mušmula sa bajamima
marmelada od ljubice iz kuće pošmajstorice
marmelada od antica (kajsija malih)
pekmez od oskoruša
pekmez od šljiva crnih po lički
pekmez od trnjina
pekmez od drenjina
pekmez od trešanja
broštulani bajami
aperitiv od zelenih orasa
liker od ruža iz kuće Dubajić
rakija od murtele iz kuće Dubajić
liker od gustelina (kostelina, koštela) od Sofije Popović iz Bogatića u Promini
liker od drenjina iz kuće pošmajstorice
liker od dunja
voćni liker
liker od šipka (šipuraka)
liker od kupina
liker od malina
liker od trnjina
rakija od ruža
rakija od komurača
prošek
debit- žutina
smrekovica
desertno vino od ruža
maraskino iz Zare (Zadra)
liker od višanja
sok od višanja: iz tegle i kuvani

Po kazivanju sluškinje Stane Kresović, kolo Srpskih sestra iz Kistanja, koje su činile ugledne građanke i supruge veletrgovaca i trgovaca, dugo je vršilo pripreme za trpezu ljubavi koju su trebale pripremiti za Kralja Ujedinitelja. Skoro svaka od sestara Kola se trudila da na trpezu stavi svoj omiljeni recept kojim bi zadivila goste. A recepata je bilo u izobilju pa su se nakon dugih sastanaka uz čaj i kolačiće u tinelima i salonima viđenijih kuća ipak nekako dogovorile, da se za posni dan iznese izabrana hrana koja će svojim aromama galiti tijelo, a krepiti pravoslavni duh u postu. Svakako da je ograničenje Petrovskog posta što se trpeze tice uticalo da se odbace sve one delicije koje i u trunci imaju nedozvoljene sastojke, pa su se gospođe ipak nekako našle u zajedničkom poslu sa svojim kuvaricama, da se pripremi zahtjevan posao kako valja. Najveća dilema tih popodneva uz čaj su bili deserti, kojih se vreme posta ne treba odreći, ali se kanonskim pravilima treba povinovati i moraju se razlikovati od naprimer Božićne ili Uskršnje trpeze, kad se danima kužine tih kuća ispunjavaju zvucima žbaćenja žumanjaca, ili lupanja spirale po metalnom sudu za snjeg od bjelanjaca, i kada se šire mirisi najrazličitijih začina duboko po kućama, sve do ormara sa frakovima i cilindrima. Nije bio rjedak slučaj da se na kakvom općinskom skupu u Domu srpske općine 1906, odmah po ulasku u prostoriju, osjeti koja je od gazdarica toga dana pekla vanilice, jer intezivni miris vanilije osjećao bi se i nakon što bi ponosnoga vjećnika općinskoga propuvala bura na putu od kuće do Općine.

Eto i odgovora zašto su se vanilice (ali posne) našle kao izbor za kolač koji ce biti u Kistanjama poslužen Kralju. Naprosto bio je toliko uvrežen ricet i često spreman da nije bilo dileme da ne uspije na taj dan. A kako se u tom kolaču dva keksica spajaju pekmezom, naše dame Kistanjke su se dogovorile da svaka dade po teglu najboljoga pekmeza iz kuće, sve od raznoga voća koje uspjeva u našem mjestu, da se barem tako istaknu. Bilo je tu pekmeza, džemova i marmelada od oskoruša, murava bjelih, trešanja, drenjina, trnjina iz brine i pored Krke, od šljiva bjelih oguljenih i po lički od crnih, od kajsija i antica, ali naviše se kralju svidio okus džema od ogrozda koji je spremila kuća Janković sa malobrojnih grmova koji su rasli u njihovu đardinu (odma od vrata desno uz ogradu prema voćnjaku, naizmjenično su bili grmovi ribizle, maline i ogrozda. Po zidu je bilo na dvi žice razvedeno stono grožde, a u voćnjaku više od 50 stabala raznoga voća, najviše kruške petrovke i jabuke petrovke, a nadasve kajsije, koje su godina poslje upokojenja gazda Janković znali mulci sa pijace u kasni noćni sat donositi iako je ograda oko voćnjaka bila i od bodljikave žice i bodljikavog bilja koje u jesen rađa velike žute plodove nalik na naranče, a mi manji klapci smo se njima balotali ki veliki). Sve u svemu, sva dostignuća sluškinja i gazdarica kistanjskih dolje od Baljkuše, Vujasinovićke, Maleševićke, pa Martićke, gore od Lalićki, Perićki, Simičinke i Ðokinice, pošmajstorice Korolije i Jankuše, Čotrinice i Budimiruše, Šeganovice i Dubajićke… listom sve kuće su dale najbolje šta su imale i znale kako bi zadivile Kralja.

A evo cega se sjećala Stana Kresović kako je toga dana bilo u kužini manastirskoj...

Rano izjutra, vec poslje prvih pjevaca, spremila se ona sa svojom boršom u kojoj je ponjela odnekidan napravljene fjoke u škartocu. U boršu je metila svježe ubrane cukine (tikvice, iz bašče sa gredice pored kave koja je ostala od vađenja kamena za gradnju Korolijine kuće 1854, iz kojih ih je svako veče i jutro zaljevala zaljevačom da dobro napreduju), murtelu (menta, nana) ispod zida do Ðokinice, petrusimena, ulja maslinova i tri limuna, bibera u zrnu, i flašu likera od drenjina. U drugu boršu je spremila veliku porcelansku terinu u kojoj će spremljeno jelo servirati i par kila pomodira sorte “šljivar” koje su od prije par dana tek počele dolaziti na rod. Spremila se kako doliči i pješke spustila do manastira. Tu je već našla par drugih sluškinja kistanjskih koje su došle pomoći manastirskim kuvaricama. Vatra u špakeru ki da se nije gasila od sinoć, kada su pristavile mladu ribu u teću za riblju paštetu. Onda je doša moj dida Ilija i donio po dogovoru od sinoćke, kad je doveza prvu turu ribe za paštetu, pune dvi košare pastrve koje je izvuka iz noćas postavljenih mriža podno brzice, i veliki krto rječnih raka. Baba Sofija je spremila jednu bocu likera od gustelina (koštela, koje je jesenaske ubrala u ispred svoje kuće i čuvala za važne datume, a danas je osvanuo baš važan) i domijanu od pet litara maslinova ulja iz Rupa, koje je dobila tkajući vreće za gnječenje maslina za izvjesnog Jozića (a njegov sin je 70-tih godina bio župnik u Nuniću kad je moj otac doveo struju i instalira rasvjetu u crkvi svetog Ante, i danas je župnik u Biogradu na moru). Sluškinja Stana je rakove odma stavila u kajin sa vodom da budu živi do početka ručka, kada je tek planirala da ih spremi u šugu od pomidora i murtele. Poslje je odvojila pastrve “debeli usta “ koje je planirala da napravi na lešo, one ljepše, a od ostalih velikih je namjerila da spremi meso za fjoke. (Pastrve koje su toga dana oko podne donjeli iz Mokrog Polja sa Zrmanje druga kuvarica je pripremila da se ispeku na gradele) Očistila je ribu i pristavila vodu u kojoj je skuvala do pred kraj pastrvu (u vodu je stavila i žlicu kvasine, da se meso drži čvrsto i ne raspane se), pa je onda očistila meso sa leđa i od repa, odstranila kožu, pregledala da nije ostala koja koščica ili drača u mesu, pa ga onda isjeckala na komadiće veličine zalogaja.

Vamo je na drugom šporetu u teći zgotovljala pastrvu debeli usta da se svari na lešo, pa kad je riba bila gotova izvadila je na pladanj, posula sjeckanim petrusimenom i uljem maslinovim i stavila po koju feticu limuna na četvrt sječenog. U vodu u kojoj se kuvala riba stavila je par zrna bibera, par listića lovora, teke ulja i rižu i napravila bogatu riblju juhu, koju je ukrasila sjeckanim pertusimenom. To je ošlo na sto, a počela je završavati fjoke.

U teću je stavila maslinova ulja i nasjeckanu kapulu da se uvriži i zacakli. Na to je istresla komadice pastrvinog mesa da se zeru preprži. Poslje je stavila na fete isjeckane cukine, nako oko pola centimetra širine, posolila i pobiberila i mješala polako da se tikvice ne raspanu, više puta protresla teću na špakeru ljevo desno. Preko svega nalila debita i uncu prošeka, pa pustila da ishlapi i malo se sve zgusne, pa posula nasjeckanim listićima petrusimena. U drugoj teći je skuvala fjoke u slanoj vodi sa dvi tri kapi ulja da se ne sljepe, pa procjedila. Stavila ih u veliku terinu (bjelu porculansku, u kojoj je udžala spremati paradižot) i prelila sa zgotovljenom ribom i zukinima, lagano promješala da se sve sjedini, a ozgo posula nasjeckanog komurača uz par listića ružmarina. Nako toplo i tek spremljeno odnjeli su na sto u trpezariju đe su uzvanice uveliko ručavale.

Šug od pomidora i murtele je ubrzo bio gotov i onda je u kipuću vodu ubacila rake, koji su u sekundu postali jarko crveni. Ocjedila je rake i potezima prave majstorice od kužine očistila meso od ljuštura u sjedinila ga sa šugom, pa poslala po bogoslovu na trpezu.

Pričala je sluškinja Stana da je pok. dr Mirko odma pozna po terini iz svoje kuće da stižu na sto fjoki, pa je od bogoslova tražio da se terina smjesti pred Kralja i toplo mu preporučio da kuša ovu deliciju. Kralj koji je bio vrhunski poznavalac svetskih delicija bio je iznenađen čarobnim ukusom probanog jela, a Mirko se samo smješkom pohvalio da je to jelo spremila njegova sluškinja, ka i riblju juhu sa rižom i pastrvu na lešo. A tek rječni rakovi kad su stigli na sto u umaku od pomidora šljivarki sa murtelom, Mirko nije moga suzbiti svoju rječitost i hvalu spram kužine koja je danas za kralja spremana. Kad je doša red da se poslje ribe proba debit i usta teke zaslade, Mirko ki pravi poznavalac spize i osluškujuć razgovore matere mu i sluškinje u danima pred doček kralja, zna je da preporuči Kralju da ukus vina ne pokvari ničim do vanilicama sa marmeladom od ogrozda koja je spremljena u kući Jankovića. Kralj koji je bio izbirljiv i odmjeren u jelu nije moga odoliti pa je uzeo dvi!

Stana je pričala još puno o tom ručku, a na pitanje moje matere kako je Kralj izgleda, kazala je da ga je vidila samo na sekund kad se odlazeć pozdravlja sa okupljenim vjernim narodom ispred manastirske porte. Zapamtila ga je nasmijanog “ki sa slike” , i - dodala je - “sigur zadovoljnog poslje nakog ručka!”

Te godine kad je spremala ručak za Kralja, sluškinja Stana Kresović imala je 34 godine života i 19 godina staža u kužini pošmajstorice Korolije...

RICETE SLANE IZ KISTANJA :

RICETA ZA FJOKE - po kazivanju sluškinje Stane Kresović u kući Korolija

Tjesto za fjoke pravi se od brašna, hladne vode, jaja i soli. Da se tjesto lakše razvlači dodaj malo ulja. Obično se na 1/2 kg brašna uzima 1 žlica ulja.

Brašno prosij u naćve, napravimo udubinu, razbij jaje, dolij slanu vodu i ulje. Najprije utiskuj nožem ili pinjurom a zatim mjesi rukama. Tijesto treba da bude mekano, ali ne previše, jer bi se prilikom razvlačenja kidalo. Mjesi, odnosno gnječi rukama tako dugo da u tjestu ne bude više ni jedna rupica kad ga prerežeš.

Glatko tijesto razdijeli na štruce. Svaki posebno dobro izmjesi te pokrij tećom ili čistom krpom. Ostavimo ga da se odmara tri kvarta od sata (¾ h). Štruce na pobrašnjenoj dasci ili stolnjaku razvij (razvaljaj) u okrugle malo deblje štruce (liči na kobasicu od tjesta). Kad se posuše razvijaj ih dalje prema potrebi.

Ako pripremaš rezance za juhu, tjesto oklagijom razvij vrlo tanko, pusti da se prosuši par sati, pa onda oštim nožem reži uske trakice rezanaca za debljinu noža (oko 1 mm) za juhu ili malo deblje za manistru; a ako pripremaš paštu kao samostalno jelo (npr.za fjoke), tada tjesto razvijemo deblje. Od tjesta za paštu možemo na gratakažu (grataca) izgratati kašu. Tjesto u tom slučaju mora biti tvrdje. Prilikom razvlačenja tjesto ne smiješ previše posipati brašnom da se juha ne bi zamutila.

Ako izrađuješ kvalitetnije tjesto za paštu, ne stavljamo vodu, nego tekućinu nadoknadjuj jajima. Na 30 dag brašna stavlja se 1 cjelo jaje i 2 žumanca ili cjela jaja. (Ako nam ostanu bjelanjci ili žumanci od ostalih jela možemo ih iskoristiti za izradu rezanaca).

Uštedićeš vrijeme i trud ako odjednom napraviš više tijesta. U tom slučaju ne smiješ ga soliti jer so upija vlagu i rezanci bi se brzo pokvarili.

Rezanci, gratana kaša i sl. čuvaju se u staklenim teglama, i to svaka vrsta tjesta posebno. Staklenke zaveži celofanom ili pergament papirom, koje probušiš na više mjesta, da tjesto ima dovoljno zraka. U staklenke spremi samo dobro osušeno tijesto da se ne uplisni.

Domaće rezance kuvaj u juhi, a tjesta koja koristiš kao priloge ili kombinirana jela kuvaj u slanoj kipućoj vodi. Kuvaj u otkrivenoj posudi. Vodu ne bacamo, već je koristimo za zalivanje juhe od povrća, za povrće, umake i sl.

Svježe izradjene rezance treba lagano kuvati 8-10 min, a suve rezance 5 min. duže. Tjestenine kuvamo u velikoj kolicini kipuce vode.

Punjeno tjesto pravi tako da napraviš srednje tvrdo tjesto za rezance i razvaljamo ga u pravokutnik. Fila, (npr. kuvani i ispasirani krompir pomješan sa poprženim petrusimenom, jajima i mrvicama, posoljen i pobiberen) oblikuj u kuglice koje stavljaš na razvaljano tjesto u razmaku od 5 cm. Tjesto presavij preko file, na rubu premaži razmucenim bjelancem, stisni prstima pa nazubljenim kolutom izreži male jastucice. Kuvaj u slanoj vodi kvarat sata te zacini s odgovarajucim zacinom.

Ravioli se prave od tijesta za rezance i nadjeva, slicno kao i punjeno tijesto, samo se fila zamota ki u kiflicu, a kraje zavrneš u stranu ki da sarmu zatvaraš. Fila može biti od sira ili mesa. Ako je fila od sira, raviole skuvamo u slanoj vodi, ocijedimo, zacinimo rastopljenim skorupom i pospemo nagratanim trvdim sirom. Ako je fila od mesa dodajemo odgovarajuci šug, najcešce od pomidora.Takodje raviole možemo poslužiti kao i prilog uz razna mesa sa šugom, kao prilog uz salatu ili jela s povrcem.

U posnim receptima (bez jaja i mljeka) umjesto maslaca stavi biljni margarin, a umesto 1 jajeta 1 dcl bijelog vina.

Kad se uradi tjesto za fjoke , nazubljenim kolutom se izrežu trake širine prsta i popreko se izrežu na debljinu dva prsta. Sada se na sredini svake trakice popreko stisne tjesto da se nagrešpa i dobije izgled fjoka ( mašne, ili leptirica) . Ostavi da se posuši na dasci da zadrži oblik, pa ce takve biti i kade se skuvaju.

FJOKI SA RIBOM I CUKINIMA - Riceta iz kuće pošmajstorice

Prerađen iz teke sa ricetama sluškinje dr Mirka Korolije za današnje kistanjske kuvarice.Veljko

Potrebno za 4 osobe:

* 25 deka fjoka ( mašnica)
* 30 deka pastrvinog ocišcenog mesa ( ili zamrznutih fileta od oslica, )
* 35 deka cukina ( tikvica)
* 2 žlice sjeckane kapule
* 2 žlice maslinova ulja
* 1 deci bjelog vina ( debita dobrog, a može i zeru prošeka ako ima u kuci)
* 1 žlica nasjeckanog petrusimena
* so
* biber
* 1 veza vlašca ( ko ne voli onda može dodati sjeckanog komoraca i prstohvat listica ružmarina)

Priprema:

Neka se riba odmrzne na sobnoj temperaturi. Odrežite krajeve cukinima i narežite ih na fete. Nasjeckanu kapulu propržite na ulju da se zastakli. Dodajte nasjeckanu ribu na kocke i prepržite kratko na jakoj vatri. Zatim dodajte tikvice, i pažljivo mješajte da se ne raspadnu. Zalijte sa suvim bjelim vinom, posolite i dobro pobiberite. Zagrijavajte dok tekucina ne ispari, pa skloni sa vatre.

Skuvane i ocjedjene fjoke umješaj u ribu sa tikvicama, dodaj petrusimen i mješaj par puta dok se ne sjedini. Pospite sjeckanim vlašcem i poslužite.

RACI U UMAKU OD MURTELE ( nana, menta, metvica) - Riceta iz kuce pošmajstorice

Kako su rjecni raci u našem kraju Zakonom zašticeni od uznemiravanja pa tako i od izlovljavanja radi upotrebe u kužini, adekvatna zamjena ce se naci u kakvom zamrzivacu u najbližem marketu, de uzmete ocišcene škampe iz tropskih krajeva umjesto da idete u krivolov na Bribiršnicu…Veljko

Potrebno:

* 2 deca maslinova ulja od ove godine
* 1 kapula velicine “nako”
* 5 režnjeva bjelog luka ocišceni, ne sjeckani
* pola litre samljevenih pomidora “šljivarke” ili konzerva pelata
* pola kile ocišcenih rakova ( iz zamrzivaca)
* 1 deci bjelog vina
* malo sjeckane murtele iz bašce
* malo soli
* malo bibera

Priprema:

Na 2 dl maslinova ulja zazlatite 1 sitno isjeckanu kapulu i 5 režnjeva bjelog luka.

Dodajte tada pola litre samljevenih pomidora ( ili kupite pelat u konzervi ) pa kad se prožmu u gladak i gust umak na tu podlogu ubacite ½ kile rakova.

Pirjajte dok se ne zacrvene podlijevajuci s 1 dl bijelog vina.

Na samom kraju pospite struckom sitno sjeckane domace murtele , tek tada posolite i pobiberite rakove i služite ih vruce.